Svetogorski kuvar više je od obične zbirke recepata iz manastira na Svetoj gori. Mnoge prepise za kuvanje prate priče iz svakodnevice monaškog i manastirskog života, o duhovnosti, poreklu jela, njegovoj istoriji, jednostavnosti i snazi na trpezama. Pored ovog je i „Posni kuvar„ sa receptima prikupljenim u našim manastirima i od ovdašnjih domaćica. Obe knjige potpisuje Arhimandrit Onufrije Hilandarac, iguman manastira Denkovac u Velikim Pčelicama kod Kragujevca.
Prikupljanje recepata trajalo je godinama. Sve je počelo, kako kaže iguman Onufrije, po uzoru na onu narodnu da muka čoveka natera. Iz toga se izrodila knjiga koja je post, molitvu i zajedničku trpezu učinila nerazdvojnim.
Sva jela posna, u nekima ima belog mrsa
– Kada sam otišao s Hilandara, posle petogodišnjeg boravka, stigao sam u jedan planinski manastir u Crnoj Gori. Tu sam živeo sam i morao sam da kuvam. Ranije se nisam bavio time. Bili su mi potrebni recepti. Koristio sam svaku priliku, kada sam se vraćao na Svetu Goru i druge manastire na Atosu, da prikupljam recepte, koji su se bar meni svideli i koji su specifični za Svetu goru i manastirsku kuhinju. I tako je počelo. Tek kasnije, 2015. godine, kada sam bio u Šumadijskoj eparhiji, objedinio sam ih u jednu knjigu – kaže za „Dobro jutro“ Arhimandrit Onufrije Hilandarac.
Ali, reći će mnogi, recepti, kao recepti! Danas lako mogu da se nađu na internetu za nekoliko sekundi. Međutim, u Onufrijevom „Svetogorskom kuvaru“ uz svaki recept se „služi“ i priča o životu svetogorskih monaha, pre svega o onima od kojih je dobio recepte ili o manastiru gde je to jelo prvi put probao.
U manastirima se ne jede meso, sva jela su posna, a u nekima se upotrebljava beli mrs. Ipak, recepti su vrlo maštoviti, raznovrsni i kreativni, dok većina vernika u vreme posta sprema skromna jela, koristeći tek nekoliko namirnica.
Preliv od belog luka sa orasima
Potrebno:
– 2 kriške bajatog pšeničnog hleba, bez korice (natopiti vodom),
– 4 kuvana krompira,
– 20 oraha,
– 8 do10 čenova belog luka,
– maslinovo ulje (ne mnogo jer će orasi otpustiti svoje),
– sok od limuna,
– vinsko sirće i morska so.
U drvenom avanu izgnječiti beli luk sa morkom solju. U drugom avanu izgnječiti orahe, zatim dodati luk. Sve ovo pomešati sa pireom. Natopljeni hleb dobro ocediti i dodati smesi i sve dobro mešati, dok se ne sjedini. Uz mešanje sipati lagano, sa pauzama, ulje, limunov sok i sirće. Kad smesa počne da se lepi za zidove činije, onda je gotova.
Ovaj preliv se servira uz prženu ribu, dagnje, prženi patlidžan…
Cureki hleb
U „Svetogorskom kuvaru“ je i priča o hlebu cureki. U pitanju je Vaskršnji slatki hleb, koji se tradicionalno pravi za praznik u Grčkoj. Razlika između običnog i Vaskršnjeg curekija je u obojenom jajetu.
– U Šumadiji su naše bake nekad isto pripremale Vaskrs hleb sa obojenim jajetom u sredini testa. Darivale su ga najvažnijem gostu kuće. Rumunska i bugarska kuhinja imaju slatki hleb sličan curekiju, koji nazivaju kozunak. Sličan recept imaju i Česi, Poljaci, Italijani, Nemci – navodi Onufrije.
