Navikli smo da je kupus zelene boje i beličastog mesa, ali postoje i glavice po kojima i povrtnjak, i povrtar mogu da se razlikuju. Crvene glavice, čiji se listovi u polju plave, ne samo da atraktivnije izgledaju, već su i, uslovno rečeno, zdravije zbog antocijana koji je moćan antioksidans.
Piše: Biljana Nenković
Proizvodnja crvenog kupusa u Srbiji je sporadična, uprkos njegovom ukusu, zdravim materijama i dekorativnosti. Na tezgama i trpezama je još ređi. Jedan od razloga bi mogla da bude i dvostruko skuplja proizvodnja od običnog kupusa i sporiji rast. S druge strane, crveni kupus je otporniji na pucanje glavice, odlično podnosi zimu.
Prvi domaći hibrid dr Iva Đinovića
Najpoznatiji selekcionar jugoistočne Evrope dr Ivo Đinović iz Velike Plane, koji u svom portfoliju ima preko 50 različitih sorti i hibrida, među kojima je najpoznatija paprika slonovo uvo, navodi da crveni kupus može uspešno da se gaji kod nas, ali je nerealno očekivati da će povrtari početi masovno da ga sade. To bi mogao da bude izbor malog broja proizvođača, koji pre teže kvalitetu, nego kvantitetu. Treba imati u vidu i da je njegova cena gotovo dvostruko veća od belog kupusa.
Pre pet godina, ukrštanjem i selekcijom dr Đinović je stvorio prvi domaći hibrid crvenog kupusa, čiji pigment crvene boje iz porodice flavonoida predstavlja moćni antioksidans, obiluje vitaminama C i E. Osim toga, on je i primamljivog izgleda na tanjiru, te bi domaću kuhinju mogao da učini šarenijom i bogatijom.
– On sadrži mnogo više antocijana od belog i roze kupusa. A ta hranljiva materija naročito je važna u sprečavanju tromboze perifernih krvnih sudova Crveni kralj povrtnjaka ima pomalo rezak, ljutkast ukus, koji potiče od sumpornih ulja, takođe lekovite materije – rekao je dr Ivo Đinović.
Avgust krajnje vreme za sadnju
Domaći hribrid je srednje kasni, čije su glavice mase od 2 do 3 kilograma, a vegetacioni period je oko 90 dana, te je avgust krajnje vreme kada ga valja posaditi. Postoje sorte s vegetacijom od 100 do 140 dana i glavicama od 1,5 do 2 kilograma, koje su najcenjenije na tržištu. Generalno, otporan je na mnoge bolesti, poput plamenjače. Odbija insekte i patogene mikroorganizme. Čak i ptice ga samo probaju, pa odlaze na beli, koji više vole. Otporan je i na hladnoću, pa može da stoji u njivi do kasne jeseni i da se bere sukcesivno, bez bojazni da će glavice popucati. Ima jak koren i nabijene glavice.
Sadi se na razmaku između glavica na 40 centimetara, a između redova od 60 do 70 cm. Profesionalni povrtari nakon rasađivanja primenjuju i navodnjavanje po sistemu kap po kap, kroz koji se može odraditi i dohrana, ukoliko u zemljištu nema potrebnih materija za rast kupusa. A to su pre svega azot, kalijum i fosfor. Na temperaturi od 2 do 3 stepena može da se čuva i do 4 meseca.
Proces fotosinteze kod crvenog kupusa je slabiji i to je razlog zašto sporije raste, ali viša cena od belog kompenzuje taj i ostale, uslovno rečeno, nedostatke u proizvodnji. Srbija nije veliki potrošač ovog kupusa. Prema nekim procenama, domaći marketi naručuju oko dve do tri tone nedeljno. Među najvećim potrošačima su Rusi, koji ga obilato koriste u ishrani. Nije pogodan za kiseljenje. Najviše se upotrebljava svež, u salatama, a nešto ređe i za kuvana jela.
