Gotovo monsunske kiše koje su zahvatile naše područje brinu i ratare i voćare, i vinogradare, pa i povrtare. Kako je za Dobro jutro rekao profesor dr Žarko Ilin, zbog ovih kiša i hladnog vremena, povrće kasni po dve-tri, ponekad i četiri nedelje
– Uglavnom je sve zasnovano što se useva tiče, a vezano za ranu setvu, sadnju svih povrtarskih vrsta s malim i umerenim zahtevima za uslovima uspevanja. Kasni nam sadnja toploljubivih povrtarskih vrsta, jer su i noćne i jutarnje temperature prilično niske. Kod većine posađenih toploljubivih vrsta javljaju se problemi s ukorenjavanjem, javlja se i žutilo, što znači da će u naredne dve-tri nedelje biljke odbaciti te listove, te će im trebati dodatni period za regeneraciju.
Kako je istakao profesor Ilin, očekuje se kašnjenje prinosa bostana, koji iz rane proizvodnje tunelskog tipa obično stiže već u trećoj dekadi juna, a sada nema šanse da iz domaće proizvodnje taj isti bostan stigne pre kraja prve dekade jula, kaže.
Pitanje je i kakav će vegetacioni period biti u drugom delu vegetacije, pogotovo u drugoj polovini jula, kao i u avgustu i septembru.
Zelene stenice navalile na povrće
Što se tiče prouzrokovača bolesti, njih je ove godine manje, veći problem je pojava lisnih vaši, belih leptirastih vaši. Potrebna je zato intenzivnija zaštita od štetnih insekata, a videćemo šta će se dalje dešavati. Bakterije i gljivice za sada nisu izražene jer se sve ove povrtarske vrste su umerenih zahteva, a toploljubive nisu još u celosti iznete, te nisu ni dobile priliku da se razbole.
Kad smo kod štetočina, zelene stenice su masovno krenule i predstavljaju veoma veliki problem. Profesionalni proizvođači na većim površinama koriste intenzinu zaštitu, međutim, mi preporučujemo lovne klopke, kako bi se na prirodan način sakupljale, uz minimalna ulaganja jer je za to potrebna samo kanta s vodom.
Stenice se, inače, ne uništavaju hemijskim sredstvima u sistemima organske proizvodnje, ali se to radi u konvencionalnoj proizvodnji. Ipak, profesor Ilin preporučuje lovne klopke, koje su efikasne, ne štete biljkama i jeftine su.
– Mi to ne možemo znati unapred, ali većina profesionalnih proizvođača obezbedila je sve uslove da kvalitetno zaštiti svoje biljke od negativnih efekata abiotičkog stresa. Može se očekivati da će se u narednom periodu sve ovo iznivelisati – optimističan je dr Ilin, navodeći da je ove godine, prema procenama jer još nema preciznih podataka, zasnovana proizvodnja povrća nivou od oko 75 hiljada hektara i negde oko 26 hiljada hektara pod krompirom, uz kompletnu baštensku proizvodnju na oko 48 hiljada hektara.
– Takođe, opale su površine u proizvodnji u zaštićenom prostoru, i opadaju stalno, po stopi od 2 posto godišnje, zato što je stanje u poljoprivredi katastrofalno, a onda najintenzivnije grane prve trpe – kao što je povrtarstvo, voćarstvo, hortikultura. Sadnja paprike kasni, odbacila je listove i očekuje se ukorenjavanje u narednom periodu i nadajmo se da će biti sunca, kao i za paradajz.
– Što se tiče ranih kupusnjača – poručuje dr Ilin – za njega nema problema. Tako je i kod mrkve, peršuna, paštrnaka, celer je tek posađen ili će malo kasniti sadnja pošto ide iz rasada, dobro je stanje s korenastim povrćem, pre svega sa cveklom, a predstoji nam i setva cvekle kao naknadnog i postrnog useva. Relativno je dobro stanje sa graškom, i onim za ličnu potrošnju, i onim za potrebe prerađivačke industrije jer je to prohladno i vlažno vreme apsolutno odgovaralo proizvodnji graška.
Ovo vreme ne smeta povrću s malim zahtevima za uslovima uspevanja, kao i onima s umerenim zatevima. Naprotiv, njima je ovo vreme prijalo. Nažalost, toploljubivim povrtarskim vrstama koje dominiraju na našem tržištu, ali i kod naših profesionalnih proizvođača, ovi klimatski uslovi apsolutno nisu odgovarali, zaključuje naš sagovornik.
I. Radoičić
