Tokom dosadašnje pandemije koronavirusa mnogo se govori o imunitetu, a time i o vitaminima, mineralima, ali i o veoma korisnim antioksidantima.

Da bi priča o antioksidantima bila jasna i kompeltna važno je da se prvo razjasni pojam oksidativni stres.  Rđanje ćelija i tkiva je pravi uzrok mnogih bolesti.

„Oksidativni stres je nešto što leži, što gori ispod svih bolesti. Dakle, to je uzrok svih bolesti – oksidativni stres, oksidacija, rđanje“, rekao je profesor dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i specijalista medicine sporta i objašnjava da upravo ovo potencira upalu.

Podseća da upalu ruke npr. vidimo jer ruka pocrveni, međutim da unutrašnju upalu organa ne vidimo.

„Oksidativni stres će vam napraviti pojačano starenje kože, napraviće bore, napraviće one smeđe tačkice po rukama, zajedno sa glukozom, a sve je to oksidativni stres uzrokovao i to su znaci da je naše telo pod udarom nekih slobodnih radikala“ koji oštećuju naše  ćelije, naš kolagen, hrskavicu, sluzokožu… sve to oštećuju“, podvlači dr Čubrilo.  

Slobodni radikali zapravo su  štetne materije u organizmu, koje su produkti našeg metabolizma.

„Kada ima previše rada u našim fabrikama, ako previše sirovine postoji u fabrici, recimo previše šećera, ima previše masti ili previše proteina – previše svega, mnogo sirovine, fabrika radi i kao kroz auspuh izbacuje višak koji prosto ne može da se pretvori u energiju“, slikovito je objasnio prof. Čubrilo.

Ovo je vrlo opasno, a posebno kada se na to nadovežu aktuelni ekološki problemi sa vazduhom, vodom, zračenjem, telekomunikacijama – to sve potencira razvoj slobodnih radikala…  bolesti srca, bolesti zglobova, autoimune bolesti – sve je pokriveno i ispod njih leži oksidativni stres, odnosno rđanje naših ćelija, odnosno naših tkiva. 

„Mi svi imamo genetski kod za nešto, pa tako ja imam genetski kod za razvoj kancera debelog creva, imam genetski kod za razvoj upale žučne kese. To ja sve imam, a da li ću ja mojim načinom života da aktiviram te moje loše gene – to je pitanje“, kaže doktor Čubrilo i dodaje da je seda kosa ipak znak oksidativnog stresa. Setio se postojećih saveta za smanjenje sedenja –  neko savetuje da se uzimaju antioksidanti, kompleks Be vitamina, ali i smešu napravljenu od vode od krompira, ili vode od karanfilića. Kaže da se time kosa ispira i da nakon toga zaista prestaje da sedi, pa je objasnio i način na koji ovo deluje – baš kora krompira sadrži te najjače vitamine iz „kuće slavnih“, odnosno najjače iz tzv. moćne petorke antioksidanasa.

Krompir sadrži alfalipoičnu kiselinu, sadrži koenzim Ku 10 pa kada se ti supstrati stave na kosu zaista počne manje da se sedi.

Loše navike utiču na stvaranje bolesti, a oksidativni stres i povišen nivo slobodnih radikala nastaju na više načina: tako što se loše hranimo, ne krećemo se, izloženi smo zagađenom vazduhu, zračenju i svemu što je savremen način života doneo. Ovo su sve uslovi da se uđe u stanje oksidativnog stresa, a sada i sami možete da proverite svoj status zahvaljujući testu. 

Dr Čubrilo je ocenio da prilično neverovatno zvuči preporuka da se pojede čak pet porcija šarenog voća i povrća dnevno, i zato razbija predrasudu o tome sopstvenim primerom. Precizirao je šta zapravo znači porcija, pa je on svoju jutarnju kafu zamenio jutarnjom porcijom antioksidanasa – to je čaša mlake do vruće vode sa kafenom kašikom dobre mlevene kurkume i kafenom kašikom meda koji se otope u toj toploj vodi i sve se popije našte, odnosno na prazan stomak.

Dr Čubrilo je otkrio i koliko je značajano jabukovo sirće.

„Neprikosnoveno domaće mutno jabukovo sirće je toliko lekovito i toliko rešava rad vaših creva na prvom mestu“.

Reč je o bakterijama, odnosno o probioticima koji se nalaze u domaćem mutnom jabukovom sirćetu koji će naseliti creva, olakšati varenje pa se tako ni slobodni radikali neće stvarati.

Još jedna tečnost koja sadrži mnogo korisnih bakterija i takođe spada u korisne jeste čuveni rasol, otkrio je dr Čublilo, ali je naglasio da ne treba da se pije puna čaša čistog rasola, već da se u čaši vode razblaži supena kašika rasola i tako popije. 

Prof. dr Dejan Čubrilo je podelio tri recepta za sokove koji sadrže antioksidante. Za sva tri je rekao da je važno da se ne cede, već da se blendiraju i tako popiju.  

Prvi sok sadrži mleveno laneno seme, bademe, spanać i borovnice. Sastojke staviti u blender, dodati malo vode i napraviti napitak. Konzumirati ga ujutru, nakon kurkume sa medom, profesorova je preporuka, a za one koji žele i vitamin Ce, daje ideju da se dodaju i šipurak, nar, grejpfrut, limun. Napominje da bi bilo dobro da se u ovo doda i jabukovo sirće.

Gusto domaće jabukovo sirće profesor Čubrilo nazvao je „faktorom iks“ i objasnio da to znači da je ono u stanju da sagoreva mast bez šećera, pa i da onaj ko to radi brže smrša. Bitno je da se vodi računa o količini, i da se ne pretera, pa doktor savetuje da ne bude više od jedne supene kašike u jednoj čaši.

Sastojci drugog soka su nar, grejpfrut, spanać i semenke suncokreta. Staviti sastojke u blender i pomešati ih sa vodom.

U trećem soku su bundeva, semenke bundeve, jabukovo sirće, kurkuma i šargarepa.

 Dr Čubrilo je podsetio da je bundeva zapostavljena, a toliko moćna biljka prepuna vitamina A koja utiče na progesteron, bolji menstrualni ciklus, zbog čega je preporučio ovaj narandžasti sok, pre svega za žene.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay