U ataru sremskog sela Surduk u opštini Stara Pazova zemljoradici ovih dana žanju suncokret, čiji prinosi variraju od njive do njive. U zavisnosti od količine lokalnih padavima, zrna ima od 1,7 tona po hektaru do četri tone po hektaru.
– Negde suncokreta ima kao u najboljim godinama, čak i preko četiri tone, a na nekim njivama svega 1,3 tone po hektaru – kazao je poljoprivrednik Radoslav Adamović.
Po njegovim rečima, kvalitet zrna je na oko zadovoljavajući, ali će o tome moći više da se kaže u narednom periodu, kada rod bude predat uljarama. Sada ga, naveo je, ratari predaju firmama sa kojima imaju sklopljene ugovore.
Direktorka Udruženja „Žita Srbije” Sunčica Savović najavila je da će ove godine naša zemlja imati dovoljno suncokreta i suncokretovog ulja za sopstvene potrebe i za izvoz, jer se očekuje ukupan rod od oko 660.000 tona. Ona je navela kako su rezultati žetve suncokreta na početku očekivano slabiji i upozorila da će zbog čestih padavina poslednjih dana skidanje ove uljarice sa polja verovatno trajati do kraja septembra.
– Površine pod suncokretom ove godine su 245.000 hektara, što je za oko 30.000 hektara više u odnosu na prethodnu godinu. Prema trenutno raspoloživim informacijama, ove godine nas očekuje prinos na nivou zemlje od oko 2,7 tona po hektaru i rod suncokreta od oko 660.000 tona, odnosno oko 15.000 tona veše nego prošle godine – rekla je Savović.
Ona je napomenula da je ovakav prinos karakterističan za sušne godine i navela kao primer 2015. i 2017. godinu.
– Prošle godine, uprkos suši koja je bila ipak nešto slabija nego ovogodišnja, imali smo rod od 645.000 tona, a za domaće potrebe i u preradu na domaćem tržištu otišlo je oko 580.000 tona suncokreta. Prethodne tržišne 2021/22. godine izvezli smo 83.407 tona suncokreta i oko 132.000 tona suncokretovog ulja – navela je Savović.
Napomenula je da smo, zbog višemesečne zabrane izvoza ulja i semena suncokreta, u julu raspolagali znatno višim zalihama ovih roba od uobičajenih.
– Početkom jula raspolagali smo zalihama od oko 45.000 tona suncokretovog ulja, što rafinisanog, što nerafinisanog. Od toga smo u julu i avgustu izvezli oko 16.000 tona, što znači da je u zemlji na početku nove tržišne godine za suncokret ostalo oko 30.000 tona suncokretovog ulja na zalihama – precizirala je Savović.
Dodala je da od ovogodišnjeg očekivanog roda procenjenog na 660.000 tona, može da se proizvede 300.000 tona suncokretovog ulja, a da se domaća potrošnja kreće od 80.000 do najviše 100.000 tona.
– Od novog roda suncokreta, za domaću upotrebu i preradu planirali smo, kao i godinu dana ranije, oko 580.000 tona suncokreta, što nam za izvoz ostavlja, kao i godinu dana ranije, oko 80.000 do 90.000 tona ove uljarice i između 150.000 i 200.000 tona suncokretovog ulja – navela je direktorka „Žita Srbije”.
Ona je naglasila kako su zbog suše, paralelno sa skidanjem suncokreta, počele žetve kukuruza i soje u delovima Srbije gde je bilo vrlo malo padavina, pa je skidanje useva moralo da počne ranije nego što je uobičajeno.
I na njivama u opštini Srbobran ratari su uglavnom zadovoljni prinosima, koji kao i u celoj zemlji kada su poljoprivredni usevi u pitanju, zavise od toga koliko je bilo kiše.
Poljoprivrednik iz Turije Đorđe Grujić kazao je da suncokreta ima, u proseku, 1,7 tona po jutru i da su zemljoradnici zadovoljni kako izgleda zrno u pogači, koja je manja, ali puna zrna. – Rod je relativno dobar, mada je bilo velike žege i nismo očekivali da će prinosi biti iznad tone po jutru.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
