STEPSKI POPAC NAPADA, NE BIRA

Stepski popac (Melanogryllus desertus) je polifagna štetočina koja se može sresti na nižim i vlažnim terenima, gde napada mnoge useve i može da pričini velike štete. O ovoj štetočini na sajtu Ministarstva poljoprivrede piše dipl. inž. Slavica Svetozarević,savetodavka u PSS službi u Negotinu.

Po navodima ove inženjerke, najčešći je u usevima suncokreta, duvana, šećerne repe, pasulja, krompira, kupusa kao i u voćnjacima i vinogradima. Štetu prave i larve, i odrasli insekti koji se hrane noću i tako oštećuju klijance i mlade listove ili nejaka stabla mladih biljaka. Usevi kroz koje „proskakuću“ ostaju proređeni, pa se čitave parcele često moraju presejati.

U voćnjacima popci se hrane plodovima jabuke, trešnje i jagode, a u vinogradima, osim bobica, oštećuju i mlado korenje, što je najopasnije za tek ukorenjenu mladu lozu. Odrasli insekti su dugi 12 do 19 mm, okrugle glave hipognatnog položaja (usni aparat okrenut prema trbušnom delu). Mlade larve su smeđe, a kako stare tako tamne. Prezimljuju u stadijumu larve ispod grudava zemlje i imaju jednu generaciju godišnje.

Krajem marta i početkom aprila prezimele larve izlaze iz zimskog skrovišta i ubrzo se pretvaraju u odrasle insekte, taman u vreme kada na poljima ima dovoljno mladog zelenila. Od juna do septembra pili se nova genracija koja nastavlja da pravi štetu.

Povoljni uslovi za razvoj ovog insekta su kišne godine, toplo vreme od maja do avgusta i zime s dosta snega. Kako bi se ovaj insekt sprečio da pravi štetu, potrebno je poštovati preporuke stručnjaka i redovno primenjivati sve agrotehničke mere kao što su obrada zemljišta tako da na parceli ne ostanu grudve, uništavanje korova, odvodnjavanje podvodnih terena… U pomoć može da pritekne i hemija, i to kada se u vreme nicanja biljaka utvrdi da po metru kvadratnom ima pola do jednog popca, mada ne postoji ni jedan insekticid registrovan baš za ovu štetočinu. Bitno je da je efikasna većina preparata koje koristimo za zaštitu od drugih štetočina.

Priredila: Svetlana Mujanović