Lavanda (Lavandula sp.) je omiljena ukrasna biljka, a sve se više gaji i plantažno, jer je lekovita i opojno miriše, a povrh svega je i dobra ispaša za pčele. Nema velikih zahteva prema zemljištu, ishrani, vodi, ali joj ipak treba ugađati.
Ime lavanda potiče od latinske reči lavare, što znači kupati se, a objašnjava prvobitnu osnovnu namenu suvog cveta i lavandina, eteričnog ulja. Eterično ulje ove lekovite biljke je odlična sirovina za proizvodnju parfema i kolonjske vode. Zbog svog lekovitog sastava, preporučuje se osobama s psihičkim problemima, jer smanjuje napetost, ublažava migrene i grčeve, a cenjena je i zato što ubrzava zarastanje rana.
Štete od mrazeva i hladnih zemljišta
Lavanda je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog žbuna. Životni vek joj je do 30 godina. Koren je drvenast, vrlo račvast i prodire duboko u zemljište. Stabljika je kratka, debela, drvenasta i od samog vrata korena vrlo razgranata. Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja koje se dobija destilacijom cveta lavande. Postoji više vrsta i sorti ove prelepe cvetnice, a stvoreni su i hibridi.
Ova termofilna biljka za nagomilavanje eteričnog ulja zahteva visoke temperature kao i mnogo sunca, i svetlosti tokom cele vegetacije. Topli, od vetra zaklonjeni tereni pogoduju brzom rastu biljaka. Hladna zemljišta i mrazevi nanose velike štete usevu, iako biljka u mirovanju podnosi temperature i do -20 stepeni. Ako vegetacija počne rano, hibridna lavanda može stradati zbog kasnih prolećnih mrazeva, a kada tokom cvetanja potraje kišno i hladno vreme, prepolovi se udeo eteričnog ulja, zbog kojeg se i gaji. Suša joj ne smeta, moglo bi se reći i da joj prija. Zemljište ne bira, uspeva i na plitkom, siromašnom, pa i na kršu. Ipak, kao i svakoj drugoj biljci, prija joj plodno zemljište i povremeno zalivanje.
Mlade lavande se dobijaju iz semena, reznica ili položenica.
Većina koraka u uzgoju lavande poznati su mnogim ljubiteljima zelenila i cvetnica koji nastoje da na svom imanju neguju barem jedan žbunić ove mirisne, aromatične i lekovite biljke. Najveća nepoznanica je rezidba. Da bi se podstaklo formiranje cvetova zbog kojih se ova biljka i gaji, treba je svake godine orezati, ali se ovaj posao mora obaviti u određenoj fenološkoj fazi. Pošto se cvetovi formiraju na jednogodišnjim izdancima, ako se uradi kasno može da se smanji cvetanje. Ako se pak urani i biljke se „ogole“, mrazevi mogu da osuše deo žbunića.
Piše: Dipl. inž. Olga Bjelić, PSS služba u Čačku
