Berba pečuraka je još uvek aktuelna. Kragujevčanin Mitar Rojević iz Kragujevca ubrao je na Tari dva primerka lavlje grive. Ove gljive rastu na stablima bukve ili hrasta, a ubrani primerci teže 300 i 400 grama.
– Obično rastu visoko na stablima, pa ih berači i ne primete. Ali su ove dve bile relativno nisko, na oko metar ipo visine. Zanimljiva je zbog netipičnog izgleda, jer nema dršku i šeširić, već više podseća na klupko sa resama. Lavlja griva je izuzetnog ukusa, koji podseća na morske plodove. Može da se seče na šnicle i da se proprži u tiganju, a pogodna je i za sušenje – kaže Mitar Rojević.
Lavlja griva ili jež pečurka je najzastupljenija u Americi, Kini i Japanu, dok je u Evropi nešto ređa. Ali, zbog lekovitih svojstava uzgaja se širom sveta u kontrolisanim uslovima. Popularna je u istočnjačkoj narodnoj medicini i kuhinji, jer se smatra da ima sposobnost obnove i regeneracije nervnog sistema, te važi za prirodnu hranu za neurone.
Tekst: Biljana Nenković
