Leblebija, poznata i kao naut ili slanutak (Cicer arietinum), je veoma zdrava mahunarka, bogata biljnim proteinima, vlaknima i mineralima. Nekada je rasla uglavnom na azijskom kontinentu ali su migracije, mešanje kultura i navika u ishrani, učinili da je počela da se konzumira i da se gaji širom sveta. Na našim prostorima više nije nova, ali je novija biljna vrsta koja se ubira baš u ovom mesecu, a takođe u avgustu valja započeti i pripremu zemljišta za setvu u sledećoj godini.
Jednogodišnja je zeljasta biljka na čijem korenu se razvijaju kvržične bakterije koje usvajaju azot iz vazduha i ostavljaju ga u zemljištu. Zato je cenjen predusev koji obogaćuje zemljište azotom. Može se češće gajiti na istoj površini.
Dobar predusev koji ne bira predkulturu
Naut nema posebne zahteve kada je reč o predkulturi. Može se gajiti posle gotovo svake biljne vrste, ali mu više prijaju parcele na kojima su prethodne vegetacije gajeni krompir i suncokret, dok one gde je bila pšenica, ukoliko postoji mogućnost, valja izbegavati. Dobar je predusev za sve ratarske biljke, jer je leguminoza i ostavlja zemljište bogato azotom. Nije dobro da predkultura za njega, ili da na istoj parceli posle njega budu leguminoze. Rano napušta zemljište i ima dovoljno vremena da se ono pripremi za setvu nekog ozimog useva. Iako ne bira, više mu odgovaraju duboka, plodna i umereno vlažna zemljišta.
Osnovna obrada zemljišta zavisi od toga koja je biljka bila predusev. Obično, počinje već tokom leta, kada se uklone okopavine i parcela duboko uzore. Đubrenje za ovaj usev treba da bude prilagođeno plodnosti parcele kao i očekivanom prinosu. U našoj zemlji na ishrani nauta nije se mnogo radilo ali pretpostavlja se da je za prinos od 2.000 kg/ha potrebno 100 kg azota, 22 kg fosfora, 45 kg kalijuma i 33 kg kalcijuma. Pošto je azotofiksator, nisu mu potrebne velike doze ovog elementa, dovoljno je obezbediti manje količine u prvim nedeljama vegetacije dok se ne uspostavi simbiotska azotofiksacija. Predsetvena priprema, koja se radi na dubinu od 8 do 10 cm, treba da bude blagovremena i kvalitetna. Posebno je značajno da zemljište bude ravno, kako bi u kosidbi bilo što manje gubitaka.
Naut se može sejati ranije u proleće, budući da seme niče na dosta niskim temperaturama, a mlade biljke dobro podnose kasna zahlađenja. Rana setva ima prednost jer usev ranije prolazi kritične generativne faze razvoja. Poznato je da, ukoliko se cvetanje vremenski poklopi sa velikim vrućinama, cvet pa i mladi plodovi često opadaju. Seje se na međuredno rastojanje od 40 do 50 cm, a moguća je i uskoredna setva na 15 do 20 cm. Ako je u vreme setve suvo, potrebno je da se usev povalja.
Naut sazreva rano, obično se žanje u avgustu, zrele mahune ne pucaju ali može se desiti da opadaju. Na manjim parcelama i u baštama se čupaju kompletne biljke, a na većim se mahune žanju kombajniranjem.
Proteinska pita bez kora i brašna
Jednostavna proteinska pita sa leblebijama je odličan odgovor na pitanje šta pripremiti za doručak ili večeru, a da je zdravo i ukusno. Bez brašna je, priprema se bez miksera i fina je i kada se ohladi pa je praktična i “za poneti“. Priprema se od 4 jajeta, po dve pune kašike lanenog semena, samlevenih ovsenih pahuljica, celih ovsenih pahuljica, susama, jedne kašičice soli, pola kašičice praška za pecivo, 150 g feta sira, 150 g kuvanih leblebija i 100 g svežeg spanaća.
Laneno seme i ovsene pahuljice samleti. Spanać i feta sir sitno iseckati. U činiji ručno umutiti jaja pa im dodati sve ostale sastojke i dobro promešati. Pekač (28×15 cm) obložiti pek papirom ili ga podmazati pa usuti pripremljenu smesu i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni, oko 30 minuta.
Piše: Dipl. inž. Jelena Ivan, PSS služba u Somboru
