Rododendroni se ubrajaju u najlepše cvetne vrste koje ukrašavaju savremene vrtove. Oni plene lepotom ne samo svojim kožastim zelenim listovima, već i prelepim ružičastim, crvenim, žutim, belim, ljubičastim, pa čak i plavim cvetovima. Ružino stablo – prevod je grčke reči rododendron, veoma staru biljku. Postoji više od hiljadu različitih vrsta rododendrona, od kojih su stvoreni brojni hibridi.

Brojni divlji rododendroni rasprostranjeni su u planinskim područjima Azije, severne Amerike, Australije, Kine, Tibeta, Rusije, Severne Indije i Nove Gvineje. Mnogi su preneti u Evropu, gde su osvojili srca ljubitelja ovih neobičnih „ruža“. Tako su u Švajcarskoj, Italiji i Nemačkoj podignuti najlepši parkovi sa ovim cvetnicama, koje su mnogi posetioci poželeli da gaje u svojim vrtovima.

Kod nas se rododendroni još uvek malo gaje. Da li su nedovoljno poznati, ili su zaboravljeni?

Za uzgoj rododendrona potrebno je malo znanja pa da se shvate signali o tome šta se dešava u njihovom svetu. Vole polusenovita i prozračna mesta. Da bi se dobro razvili i opstali na istom mestu, neophodno je da im se obezbedi dobro drenirano kiselo zemljište čija je pH vrednost 4,5–5,5. Prijaju im umereno topla leta i relativno blage zime. Efektno deluju u grupama, kao živa ograda, u alpinetumu, ali i kao pojedinačne biljke u malim vrtovima.

Njihov koren raste u širinu, pa prilikom sadnje treba voditi računa da rupa bude dva puta dublja od korena biljke i dovoljno široka, a supstrat da sadrži humus kore drveta i treseta u istom odnosu. Ovim biljkama odgovara senka, pa ih treba saditi uz neke veće biljke, ali ne u blizini kestena, breze ili oraha (jakog i plitkog korena). Preporučuje se zalivanje kišnicom. Na njih povoljno deluje i blizina jezerca u vrtu zbog povećane vlage vazduha. Prihranjuju se u martu i aprilu.

R. D. J.