Za hektar leske potrebno je uložiti 5.000 do 8.000 evra, računajući nabavku sadnica, kopanje bunara i navodnjavanje, ali mora proći sedam do devet godina do punog roda.
Na sedam hektara u selu Sipić kod Rače Kragujevačke stabla lešnika stara su oko 40 godina, a vlasnici ih sada obnavljaju, računajući na to da će rađati još nekoliko decenija.
Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske, iako se zna da imamo povoljne zemljišne i klimatske uslove za gajenje ove kulture. Ovaj podatak nije ostao bez odjeka, te je u poslednjih nekoliko godina u Šumadiji sve više zasada lešnika. Osim novih, postoje i zasadi stari i po nekoliko decenija, koje su domaćini obnovili. Kažu- uspešno.
U selu Sipić kod Rače Kragujevačke na ukupno sedam hektara prostiru se stabla lešnika, stara oko 40 godina. Ovo selo moglo bi u dogledno vreme da postane poznato po proizvodnji lešnika, zahvaljujući takozvanom Zelenom planu, programu za razvoj poljoprivrede nekadašnje SFRJ iz prošlog veka.
Voda i prihrana o istom trošku
Leska može da se navodnjavanja na više načina. U praksi se primenjuje natapanje u činije, zalivanje u brazde, veštačka kiša, kao i podzemni i nadzemni sistem kap po kap. Stručnjaci ističu da je najpovoljnije navodnjavanje sistemom kap po kap. Utrošak vode je manji, a efikasnost veća. Posebna prednost ovog načina navodnjavanja jete mogućnost ishrane biljaka primenom vodootopivih mineralnih đubriva. Važna prednost ovog načina navodnjavanja je u tome što se ostale agrotehničke mere mogu primenjivati istovremeno.
„Plan B“ za voćare iz grada
Ivica Blagojević iz Sipića već devet godina gaji lešnike. Tada je, naime, kupio dva hektara zemlje pod potpuno zapuštenim žbunastim lešnikom.
I ostali zasadi u Sipiću broje decenije. Uglavnom su stariji od 30 godina i malo ko je do pre neku godinu i znao da u selu postoje takve parcele, osim meštana, koji doskora nisu na njih obraćali pažnju
Šumadija, kažu stručnjaci, ima odgovarajuću klimu, teren i zemljište za gajenje lešnika, ali još uvek je nedovoljno površina pod ovom kulturom. Zanimljivo je da je nove zasade formiralo više ljudi iz grada, nego onih koji žive na selu. Oni u lešniku traže takozvani plan B, koji bi im obezbedio priliv novca, ukoliko izgube radno mesto ili im propadnu poslovi u gradu. Jedan od razloga koji navode jeste taj da oko lešnika nema svakodnevnog angažovanja i da plodovi ne moraju odmah na tržište.
Bez žurbe do sigurnog kupca
– Lešnik je zahvalan, jer ne mora odmah da se prodaje, već mogu da ga plasiram i zimi. U Srbiji se proizvodi tek pet odsto od domaće potražnje, pa se nadam da plasman neće biti problem ni u budućnosti. Uglavnom ga traže firme koje prave torte i kolače. Što se cene tiče, nju nam određuju uglavnom Turci, jer su oni i najveći proizvođači lešnika. Kreće se oko 600 dinara, mada se pre nekoliko godina prodavao kilogram i za 2.000 dinara. Mi u selima imamo sve više zemlje koja se ne obrađuje, ali opet iza svega bi trebalo da stane i država, kako bi dala mladim ljudima vetar u leđa da krenu da se bave ovim poslom – razmišlja Ivica Blagojević.
Peđa Cerović, generalni direktor kompanije „Agriser“ u Somboru, koji je svojevremeno održao predavanje u Cerovcu kod Kragujevca na temu gajenja lešnika, kaže da su potrebe za ovim plodovima velike i tvrdi da ne postoji mogućnost zasićenja tržišta.
– Lešnik nije toliko raširen na globalnom nivou. Jedini limitirajući faktor je u tome što je potrebno određeno vreme da dođe u fazu punog roda. Nakon pet godina dolazi u prvi komercijalni rod, koji može da se plasira, a od sedme do devete godine ulazi u pun rod – objašnjava Cerović.
Za hektar pod leskom novog zasada potrebno je u proseku od 5.000 do 8.000 evra ulaganja. U tu sumu uračunata je nabavka sadnica, kopanje bunara tamo gde ga nema i navodnjavanje parcele. Ako se revitalizuje stari zasad, suma je neznatno manja. Stručnjaci navode da bez odgovarajućih agrotehničkih mera uspeh nije siguran.
Leska cveta zimi
Leska je sredozemna kultura i neobična voćna vrsta jer, za razliku od drugih vrsta koje cvetaju u proleće, ona cveta zimi, i to od decembra do marta. Koren joj raste i razvija se vrlo plitko, u sloju od oko 30 centimetara. Rese su muški cvetovi, a ženski su jedva vidljivi i imaju izrazito crvene tučkove. Životni vek leske je od 70 do 100 godina, a plod donosi od 50 do 70 godina.
Završava se letnja rezidba
Violeta Petrović Luković, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu, govori o praktičnim stvarima. Kaže da letnja rezidba ima dve faze. Prva se obavlja krajem maja, a druga krajem juna ili početkom jula.
– Pri rezidbi leske treba obratiti pažnju na cvetne pupoljke koji se formiraju na periferiji i vrhovima krune, jer su to najbolje osvetljeni delovi. Neophodno je proređivati krunu, a naročito njen unutrašnji deo. Rezidba podrazumeva proređivanje letorasta i uklanjanje onih koji se nalaze u unutrašnjosti, da bi se dobilo maksimalno osvetljenje, jer svetlost utiče na brže formiranje cvetnih pupoljaka. Osvetljene grančice daju dva do tri puta veći prinos – navodi Violeta.
Lešnik uspeva na peskovitom i rastresitom zemljištu sa dosta humusa. Od maja pa do kraja vegetacije treba obezbediti bar 600 litara vode po stablu.
– Lešnik ne voli zbijena i teška zemljišta, a pre sadnje preporučuje se podrivanje. Takođe, ne preporučuju se parcele s visokim podzemnim vodama koje guše sadnicu. Kiselost zemljišta trebalo bi da bude iznad 5,5pH vrednosti. Ne zahteva nikakvu zaštitu, ali moraju da se primenjuju agrotehničke mere, koje se odnose za održavanje zemljišta i orezivanje žbunova. U zasadu mora da ima 4 do 5 sorti, jer u različito vreme cvetaju muški i ženski cvetovi. To vreme mora da se uskladi kako bi došlo do oprašivanja i dobrog roda – savetuje naša sagovornica.
Mamac za pčele
Leska nije medonosna, ali je bez svake sumnje odlična za ishranu pčela zbog cvetnog praha. Naime, leska počinje da cveta kada je pčelama najpotrebniji svež polen – pred kraj zime i u rano proleće. Zato je dobro imati zasade lešnika pored pčelinjaka. Najviše ih privlače mlađe rese koje se još nisu otvorile. Iskusniji pčelari znaju, te i savetuju da je potrebno pčele „dresirati“ da sleću na lesku. Potrebno je sakupiti određenu količinu leskinog polena, namazati ga šećernim sirupom i ostaviti u blizini pčelinjaka. Ako tada u okolini košnica ne bude drugih medonosnih biljaka, one će sletati na „mamac“. Tako će se navići na leskin polen i krenuti u potragu za njim. Ovaj polen dragocen je za razvoj i napredovanje pčelinjih društava u rano proleće.
Kako se oživljavaju stari zasadi
Najbolje prinose daje kontrolisan žbun sa 6 do 8 izdanaka. Maksimalnu rodnost dostiže od 12. do 14. godine. Pravilnim načinom rezidbe može se uspešno oživeti i zasad star nekoliko decenija.
– Posle 12. godine sve osnovne grane žbuna skraćuju se na 50 centimetara od površine zemlje, a rodne grane se ostavljaju. Kada rodnost opadne i kada je vegetativni prirast 5 do 15 centimetara, pristupa se rigoroznoj rezidbi, pri čemu se uklanja od 30 do 50 starih stabala i zamenjuju se mladim. Pri rezidbi posebno treba voditi računa o površini preseka stabala i njihovom zarašćivanju. Velike preseke treba obavezno dezinfikovati i zaliti kalemarskim voskom, a dezinfekciju treba obaviti preparatima na bazi bakra – kaže Violeta Petrović Luković.
U Srbiji niču i novi zasadi lešnika. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano je preko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prinos premašuje 5.000 tona. U Šumadiji je pod leskom samo 30 hektara.
Značaj navodnjavanja
– Lesku bije glas da je laka za gajenje, te je i to jedan od razloga zbog kojeg se poljoprivrednici odlučuju da je sade. Međutim, kako i svaka druga kultura, i ona traži pažnju. Pre svega, vodu – kaže Danko Petrović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Kragujevca.
Navodnjavanje je, dodaje, posebno bitno prilikom sadnje i u prvim godinama gajenja. Neophodno je i tokom plodonošenja, ako proizvođač želi stabilne i visoke prinose.
– Posebno je važno u vreme porasta lisne mase i porasta ploda i jezgra. Navodnjavanje tokom juna utiče na bolji porast i veličinu plodova, a tokom avgusta na težinu jezgra. Pravilnim rasporedom i dovoljnom količinom vode prinos leske može da se poveća i za 50 odsto – svedoči Petrović.
Berba lešnika obavlja se od kraja jula do početka oktobra, u zavisnosti od sorte i regiona u kojem se gaji. Plodovi su zreli kada promene boju i kada lako ispadaju iz omotača. Sasvim zreli plodovi žutosmeđe su boje. Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, a jezgra su smežurana i žilava. Prilikom berbe plodovi imaju oko 30 do 35 procenata vode, pa se suše na temperaturi do 40 stepeni, dok se sadržaj vode ne spusti do uobičajenih 10 posto.
B. Nenković
Dobro jutro broj 579. – Jul 2020.
