Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Лешник – богатство за читав век

Лешник – богатство за читав век

КО САДИ ЛЕСКУ, МИСЛИ НА ПОТОМКЕ

26
Foto: Shutterstock

За хектар леске потребно је уложити 5.000 до 8.000 евра, рачунајући набавку садница, копање бунара и наводњавање, али мора проћи седам до девет година до пуног рода.

На седам хектара у селу Сипић код Раче Крагујевачке стабла лешника стара су око 40 година, а власници их сада обнављају, рачунајући на то да ће рађати још неколико деценија.

Србија годишње потроши око девет милиона долара на увоз лешника, углавном из Турске, иако се зна да имамо повољне земљишне и климатске услове за гајење ове културе. Овај податак није остао без одјека, те је у последњих неколико година у Шумадији све више засада лешника. Осим нових, постоје и засади стари и по неколико деценија, које су домаћини обновили. Кажу- успешно.

У селу Сипић код Раче Крагујевачке на укупно седам хектара простиру се стабла лешника, стара око 40 година. Ово село могло би у догледно време да постане познато по производњи лешника, захваљујући такозваном Зеленом плану, програму за развој пољопривреде некадашње СФРЈ из прошлог века.

Вода и прихрана о истом трошку

Леска може да се наводњавања на више начина. У пракси се примењује натапање у чиније, заливање у бразде, вештачка киша, као и подземни и надземни систем кап по кап. Стручњаци истичу да је најповољније наводњавање системом кап по кап. Утрошак воде је мањи, а ефикасност већа. Посебна предност овог начина наводњавања јете могућност исхране биљака применом водоотопивих минералних ђубрива. Важна предност овог начина наводњавања је у томе што се остале агротехничке мере могу примењивати истовремено.

„План Б“ за воћаре из града

Ивица Благојевић из Сипића већ девет година гаји лешнике. Тада је, наиме, купио два хектара земље под потпуно запуштеним жбунастим лешником.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us