Zadebljali koren šargarepe ima visoku biološku i hranljivu vrednost, ali i najrazličitije upotrebne vrednosti. Koristi se svež, za pripremu variva, kao dodatak supama, čorbama, u industriji dečije hrane, za ceđenje i spravljanje biološki visokovrednih sokova. Može da se zamrzava – sam ili u kombinaciji sa drugim povrćem, ubacuje se u turšiju, može da se dehidrira… Zbog povišenog sadržaja specifičnih eteričnih ulja, mineralnih materija i vitamina, koristi se kao začin ili dodatak jelima.
Sitniji koren, oštećen prilikom vađenja ili ispucali zadebljali koren i odgovarajuća masa lista, izuzetno je kvalitetna stočna hrana – u ishrani trkačkih konja, živine, ptica, goveda i svinja, a sve zbog zbog visokog sadržaja karotenoida, posebno β-karotena-provitamina vitamina A, šećera – saharoze i glukoze, i mineralnih materija.
A da bi se sve blagodeti mogle koristiti, potrebno je da se poseje u pravo vreme. Jun je optimalan rok za setvu biljaka koje će se trošiti tokom jeseni i zime.
Zemljište kvalitetno pripremiti
Ovo povrće proizvodi se isključivo direktnom setvom semena na stalno mesto. Šargarepa je biljka umerenog klimata, s umerenim zahtevima prema uslovima uspevanja, te zbog toga uspešno može da se proizvodi u prolećnoj, letnjoj i predzimskoj setvi. Setva u letnjem roku počinje po skidanju prethodnog useva, najčešće posle ranog krompira, graška, salate, spanaća, zimskih lukova, ječma, pšenice. U zavisnosti od oslobođenih parcela, direktna setva može da počne već u maju, a nastavlja se junu, s tim da je valja završiti najkasnije do polovine jula, zbog ekstremno visokih temperatura koje otežavaju klijanje i nicanje, a smanjuje se i efikasnost herbicida.
Traži dobro pripremljeno zemljište fine mrvičaste strukture, idealno ravno da bi mogla da se obavi precizna setva. Zavisno od tipa zemljišta, dubina setve je na lakšim zemljištima 2,0-2,5cm, a na težim 1,5-2,0cm, jer joj je seme vrlo sitno (u jednom gramu nalazi se 800-1.400 semenki). Zbog toga se velikim proizvođačima preporučuje da seju kalibrirano seme koje ima visoku biološku vrednost. U poljskim uslovima od 100 posejanih semenki može se očekivati 60 dobro razvijenih biljaka. Setva je na ravnoj površini ili na gredicama, s tim da i jedan i drugi način ima prednosti, ali i nedostataka. Za idealno pripremljeno zemljište potrebno je obezbediti 1,5-2,5kg sortnog semena po hektaru.
