Iako je zimski Sveti Nikola najveća slava u Srba, na spomen Barija i njegovih moštiju koje se tamo nalaze, ne pomislim na moreplovce, krsnu slavu svojih kumova i sneg do kolena, već se uvek setim prve godine srednje škole i svog druga Nikole. Naime, moj Nikola je te čuvene 1991. godine kada je Crvena Zvezda osvojila Kup evropskih šampiona u Bariju bio bolestan. Neka naprasna temperatura, virus, nekoliko dana odsustva iz škole i opravdanje lekara na tri strane. I sve bi to nekako i prošlo, da ga cela tadašnja Jugoslavija nije gledala u direktnom prenosu nacionalne televizije kako se raduje prvom golu omiljenog kluba. Što je najgore od svega njegov lik, njegovo skakanje, njegova temperatura i virus pobede, danima su se vrteli na riplej, tako da su ga videli i svi nastavnici i direktor škole. Ali, niko mu nije zamerio, jer Nikola je dobio ime po letnjem svetom Nikoli, koga je slavio i na čiji dan je i sam rođen. Naravno, nije propustio priliku, kada je već bio u Bariju, da ode i da se pokloni svecu. Njegovi utisci bili su opravdanje i nama i celoj školi. I ko bi mogao i imao srca da ga kazni. Nikola je bio dete a zna se da je svetac bio zaštitnik dece, Zvezda je prvak, i on je tada kada se vera na velika vrata vraćala u Srbiju, bio na poklonjenju moštima.
Tekst: Zorica Dragojević
Letnji iako je proleće
Letnjeg Svetog Nikolu proslavljamo 22. maja, kada su svetiteljeve mošti 1087. godine prenete iz grada Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte. Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena kada „pada“ današnji praznik, u narodu se naziva i letnji Sveti Nikola. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava.
