O lekovisti divljeg šipurka ne treba mnogo govoriti, a Momčilo Paunović ove samonikle plodove priprema na potpuno drugačiji način. Jedina mana je što na degustaciju likera koji on pravi mora da se čeka godinu dana.
„Stakleni balon za rakiju napuniti do vrha nerpskanim šipurkom, koji je očišćen od delova cveta i od peteljki. Šipurak mora da bude zreo, ali da se plodovi ne raspadaju. Naliti lozovom rakijom i zatvoriti balon. Posle godinu dana procediti liker. Ko želi može da doda malo meda. Popijena čašica likera je isto kao da ste pojeli kilogram voća“, kaže Momčilo Paunović.
Prvi mrazevi su pred nama. Ko ima vremena i volje može da
krene u berbu poslednjih plodova prirode. Svi su zdravi i neprskani, rastu na skrajnutim i često nepristupačnim terenima, što je ujedno i mana i prednost.
Tekst: Biljana Nenković
