Maslačak je prva samonikla vitaminska salata. Presna, zdrava i besplatna, stiže s livada koje se u martu zažute od njegovih cvetova. Posle jednolične hrane u zimskim mesecima, nudi oporavak organizmu i vekovima je veoma cenjena biljka u narodnoj medicini. Za ishranu i lečenje koriste se listovi, cvet i koren maslačka, ali se beru i skupljaju u različito vreme.

Piše: Biljana Nenković

Ova livadska biljka je izuzetno zdrava, ali samo ako se bere u nezagađenoj prirodi, daleko od prometnih puteva i zagađivača. Listovi se beru pre cvetanja, u martu ili aprilu. Tek ubrani, koriste se sveži u vitaminskim salatama ili kao dodatak jelima. Za kasnije se suše na prozračnom mestu, zaklonjeni od sunca. Pre sušenja odvaja se svaki list.

Sveži cvetovi za džem i čaj

Cvetovi maslačka beru se u fazi punog cvetanja, u aprilu i maju, kada su potpuno otvoreni, i ovu berbu treba obaviti po suvom i sunčanom vremenu. Cvetovi se najčešće upotrebljavaju sveži. Od njih može da se pravi džem ili se suše za čaj.

Koren maslačka koristi se za salatu i sok, a vadi se u rano proleće ili kasno leti. Ako se suši, koren maslačka se najpre očisti i opere, pa ostavi na prozračno mesto. Pre cvetanja koren je slatkog ukusa, a nakon toga je gorak, i najvažnije je da prilikom vađenja ostane ceo. Ako se zaseče, ostaće bez sokova.

– Maslačak jeste korovska biljka i mnogi ga se plaše i zaobilaze ga. Uglavnom ih je strah zbog mlečnog soka, ali on nije otrovan. Prava je šteta ne iskoristiti ovaj moćan dar prirode, koji nas među prvima obraduje u proleće. Dovoljno je samo naučiti u koje doba se koji delovi biljke uzimaju i tada su mogućnosti za zdrav dodatak u ishrani neograničene. Listovi maslačka stavljaju se u salatu s ostalim prolećnim samoniklim biljem, poput sremuša ili u varivo od kopriva – kaže Ana Nikodijević iz Ovsišta kod Topole, koja godinama pravi zimnicu i koristi sveže, samonikle plodove prirode.

Salata, sok, liker

Presna salata od maslačka priprema se tako što se listovi naberu, operu, naseckaju, a potom se preliju maslinovim uljem, limunom i malo posole. Mlade listove treba brati pre cvetanja, a salatu pre upotrebe treba ostaviti pola sata da odstoji. Dobra je salata od jednakih delova maslačka i cikorije, koje takođe ima na livadama u rano proleće.

Svež sok od maslačka odličan je za ublažavanje stomačnih tegoba. Iscedi se iz svežih listova i korena. Dve kašičice takvog soka valja sipati u čašu mleka, dodati med i piti ujutru na prazan stomak. Od cvetova maslačka se pravi sirup za sok. Mere su: dve šoljice sveže ubranih cvetova, kilogram meda i sok od dva limuna. Smesu treba kuvati na tihoj vatri, dok ne dobije sirupast izgled. Uzimati dva do tri puta dnevno po jednu kašiku.