Loše vesti  za ljubitelje vodnjike. Trnjine, glog, kleka, šipurak i drenjak slabo su rodili, „podbacile“ su i divlje jabuke i kruške, pa će ovo energetsko piće  gorštaka zimus samo srećnici imati priliku  da piju.

Zbog njenih sastojaka za vodnjiku kažu da je prava vitaminska bomba. Napitak čudesne snage jača imunitet i smatra se lekom bez premca u vreme jakih prehlada i gripa, pa u vrletima Zlatara, Zlatibora, Murtenice, Jadovnika i drugih starovlaških planina bez vodnjike ne čekaju zimu.

– Kako šumskog voća i plodova ove godine nema ni za lek, moraćemo da improvizujemo. U vrletima Murtenice uspeo sam da naberem tek šaku trnjina i nešto malo kleke i šipurka, pa ću u vodnjiku dodati voće sa okućnice; mušmulu, dunju i par grozdova tamnjanike. Za nuždu, u vodnjiku može bilo koje voće ali je najbolje ono koje raste u divljini – kaže za „Dobro jutro“ Neđo Grujičić iz Draglice kod Nove Varoši.

Vodnjika je piće za hladne dane. Pili su ga još stari Sloveni, a danas se ostavlja još jedino u planinskim delovima zapadne Srbije.

Kažu, ko jednom proba vodnjiku, pije je doveka. Recept za njenu pripremu je jednostavan. Šumsko voće i plodovi stave se u bure ili kacu, nalije se čista izvorska voda i ostavi da odstoji. Kada malo ogrezne, vodnjika je spremna  za piće. Ako se pogodi mera, može da se pije već nakon  dvadesetak dana, a prve čaše imaju najviše vitamina.

– Kada se popije otprilike trećina mere u kantu se opet dolije voda i za nekoliko dana, kad voće i plodovi uzvre, ponovo može da se koristi. Vodnjika je piće na blagoj bazi alkohola, kiselkasta je i „rezi“, a ko kiselo ne voli, može da pošećeri – kaže Grujičić.

U planinskim selima ovog dela Srbije kažu da ne pamte lošiju godinu za voće.

– Loše je rodilo i u voćnjaku i u šumi. Šljiva i krušaka nema ni za jelo,tek po koja jabuka. Obilne prolećne kiše isprale su behar, pa nije stiglo da se opraši. I ono malo plodova  na granama odnele su ptice – kaže Grujičić.

Željko Dulanović