Benefiti bavljenja lovom su višestruki, počev od održavanja i opstanka eko-sistema, odstreljivanja predatora do povratka savremenog čoveka u prirodu, kaže predsednik Udruženja lovaca „Srndać” Alibunar Dušan Dakić.
– Lov je samo jedna kopča koja vezuje neke ljude, da li je to ljubav prema oružju, prirodi – kaže Dakić, tvrdeći da je sam više divljači ubio kolima, nego puškom. – Benefit je i vraćanje čoveka prirodi, bar je to moja vizija, jer se čovek udaljio od nje, svi smo se zatvorili u kuće, pa nam lov dođe kao beg iz svakodnevnog života.
Budući da je lov vrsta hobija, od ljubavi prema njemu, ali i dubine džepa, zavisi koliko će kao sport biti skup.
– Može da bude skupo ako se bavite takvim lovom da želite da odstrelite kapitalnog jelena, a to se sve plaća, sam ulazak u takva lovišta je relativno skup, a niko vam ne garantuje da ćete nešto upucati. Takođe, imate puške od 100 do 40.000 evra. To je sve ljubav, pa su neki spremni da žrtvuju više – kaže Dakić.
Lovište „Srednji Banat” obuhvata površinu od oko 52.000 hektara i deli se na severni i južni deo. Kako Dakić kaže, jug je mnogo bolji jer obuhvata obode i deo Deliblatske peščare, te i visoku i krupnu divljač, dok se na severnom delu love fazani, zečevi, lisice i eventualno srneća divljač.
– Poslednjih godina imamo veliki problem zbog predatora, prevashodno sa šakalima, koji napadaju jagnjad, ulaze u živinarnike. Imamo brojne akcije čišćenja terena, odnosno smanjenja njihove populacije, ali je problem u tome što se ti divlji psi brzo razmnožavaju i napadaju u čoporu – ističe Dakić.
Osim predatora, lovci iz opštine Alibunar muku muče i sa onima koji pale strnjike i bacaju smeće po atarima.
– Kod nas stalno duva vetar i onda se prave dodatni problemi, od vatre uginu mlade jedinke, što je jedan od razloga zašto se smanjila populacija zečeva – naglašava predsednik udruženja. – Takođe, poljoprivrednici su u kanale često bacali ambalaže od herbicida, ali to se sad ređe dešava, mada i dalje postoje neodgovorni pojedinci. Isto tako, Banat je poznat po tome što nema šumskih zasada, samo dva odsto, a minimum je pet. Opština i JKP „Univerzal” se bore protiv toga, pa smo tako nedavno zasadili oko 3.600 stabala, među kojima su sibirski brest, breza, hrast… Dobar deo tog drveća se primio, ali je deo i uništen upravo tim paljenjima, nemarom. Kultura održavanja eko-sistema je na lošem nivou.
Lovačko udruženje „Srndać” tradicionalno već skoro dve decenije organizuje u januaru „Lov na banatsku lisicu”. Tokom te manifestacije poseta bude na zavidnom nivou, pa ume da se skupi i oko 500 lovaca iz Srbije, regiona i inostranstva. Zbog pandemije koronavirusa, ovaj događaj je bio obustavljen, ali se očekuje njegovo obnavljanje već početkom naredne godine.
Udruženje lovaca „Srndać” broji oko 450 članova iz lovačkih društava iz cele opštine. U svojim lovištima imaju stabilne čeke, hranilišta za srne, solišta, pojilišta, hranilišta za fazane i poljske jerebice, kao i prihvatilišta za fazančiće.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
