Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА ЛОВОР: Некад знак славе и части, данас и зачин и лек

ЛОВОР: Некад знак славе и части, данас и зачин и лек

681
Laurus nobilis - BG Delft

Пише: Светлана Мујановић

Измењена клима, са дугим топлим летима и блажим зимама, донела је у наше крајеве и неке нове биљне врсте које су раније расле искључиво на Медитерану. Смоква и киви одавно су постали домаће воће, а однедавно стидљиво се укорењује и ловор (Laurus nobilis). У свим већим местима на Црногорском приморју могу се купити контејнерске саднице ове биљке. Руководећи се изреком – када расте код комшије, због чега не би и код мене, ово, само на изглед неугледно дрво које симболизује вечност, за коју годину у нашим крајевима стаће у ред одомаћених врста.

Ловор је лековита и зачинска биљка, добро позната још од античког времена. Ловорове гранчице и венчићи били су највећи знак славе и части, а ловорикама су овенчавани песници, владари и победници у ратовима. У Црној Гори и уопште на Јадранском приморју, то је до недавно било Богом дано дрво које се сади око плантажа мандарина да их штити од ветра.

 Туристи из Србије купују саднице у Бару

Славко Чабаркапа из села Заљево крај Бара није једини који у свом маркету продаје саднице ловора које је сам произвео. Oве године је, као ни једне до сада, већ средином августа продао све и двогодишње и једногодишње саднице, а купци су били махом туристи из Србије. Свима је саветовао да их до пролећа држе у затвореној, светлој просторији, у којој температура не пада испод нуле. А на пролеће, када прође опасност од мразева, када биљке ојачају и прилагоде се новим условима, да их пресаде у земљу.

На свом поседу господин Чабаркапа има тридесет огромних стабала ловора и сваке године, искључиво из семена, произведе на стотине нових садница. Сав посао је да сачека да семе сазри, обере га и посеје. У пролеће младе биљке пресади у саксије, ту их негује једну или две године и износи у маркет.

Последњих година све је више људи их околних села који траже саднице ове биљке јер су се основале мале дестилерије које откупљују листове за производњу уља. Подизање нових засада постало је веома исплативо, јер је за пола литра уља потребно „прерадити“ чак 150 килограма листова. А, да би се у окружењу које није његово природно станиште, ловор одржао, ваља знати како га даље неговати.

Ловор је вишегодишње зимзелено дрво. Расте прилично споро, у форми жбуна, а може да нарасте и до 15 метара. Овој медитеранској биљци одговарају сунчани положаји. Ипак, током летњих дана, посебно у континенталним условима, мора се заштитити од предугог директног сунчевог осветљења и осигурати сенку, а може се садити до 400 м надморске висине. На већим висинама не би опстао. Захтеви ловора према води нису велики, али потребно га је редовно наводњавати. После заливања земљиште треба оставити неко време да упије воду, будући да на превлаженом терену неће успевати. Редовно заливање утицаће на правилан развој корена, који ће на тај начин постати разгранат и расти довољно дубоко како би осигурао стабилност биљци. Ловор захтева добро дренирано земљиште. Иако потиче са стеновитих падина Грчке, добро се прилагођава гајењу као „кућна“ биљка и могуће га је узгајати чак и на тераси, на окућници у земљи или у већој жардињери. Посађена садница се редовно залива и прихрањује течним ђубривом или гранулисаним, са споро отпуштајућим хранивима.

Бирајте полусеновита места за садњу

Када планирате да биљку, која је ојачала у саксији, пресадите на окућницу или у воћњак, бирајте места која су полусеновита. Иако сунце прија ловору, током топлих летњих дана ова биљка не треба превише дуго да борави на директном сунцу, па су зато полусеновите позиције можда најбољи избор за пресађивање.

Мера на коју се не сме заборавити јесте резидба. Ловор ваља орезивати лети и редовно уклањати изданке кад се појаве. Добро подноси резидбу па се обликује као стабло, грм или се формира пирамида. Листови се користе свежи или суви, а сакупљају се лети и за време суше. Осушени, који не стоје дуже од једне године, имају снажнији укус и арому од свежих, тек убраних. Сушени листови никако не би требало чувати дуже од једне године, јер губе арому. Чувају се у тегли, заштићеној од ваздуха и светлости. За поправљање укуса храни могу се користити и суви плодови ловора.

Ловор је врло отпоран на болести и штеточине, па је идеалан за садњу поред осетљивих биљака, али је отрован за псе и мачке, а не прија ни трудницама. Он је отпоран на ниске температуре до минус пет степени, а за презимљавање на још већем минусу неопходно је добро га заштитити. Незаштићено стабло може да изгуби листове али, биљка ће се највероватније опоравити у пролеће. Ако је у саксији, а на окућници, може се склонити у подрум или неку сличну просторију.

Зачин, лек и украс

Поред велике употребе у кухињи, у различитим јелима којима даје посебну арому, ловор се користи и као чај, а од њега се прави и уље. Примена ових чајева и уља такође је широка. Уљем ловора решава се проблем с масном косом и кожом, ублажавају болови и отоци на оболелим зглобовима, „смирује“ реума. Уље делује аналгетски и умирујуће на мишиће, а користи се и приликом инхалације, ради лакшег искашљавања и дисања код респираторних проблема.

Чај од ловора ублажава проблеме са желуцем и дигестивним трактом, а добар је за јачање имуног система. Ова биљка нашла је примену и у фармацеутској индустрији, па се због антибактеријског и антисептичког дејства користи и у изради сапуна, различитих гелова и крема и слично.

Ловорово етерично уље примењује се у ароматерапији и козметици за израду парфема, а због његовог антисептичког деловања, посебно се користи за израду препарата после бријања. Додаје се и неким детерџентима. Уље се користи у производњи алкохолних пића и воћних сокова. Употребљава се и за припрему зачинског сирћета које се убраја у деликатес, има карактеристичан мирис и није горко, те се додаје рибљим маринадама, и киселим печењима.

Од светог дрвета до цепанице за сушење меса

Ловор је позната зимзелена биљка која се гаји вековима. Његово име потиче од латинских речи laurus, што значи „заливско дрво“ и nobilis, што значи „чувен“. У народу је познат и под именима лорбер, даворика, зеленика и ловорика. Од давнина се веровало у његова заштитна и магијска својства и додељиване су му магијске особине чувара од вештица, ђавола и муња. Веровало се да поседује снажна чаробна својства за испуњење жеља, а одувек је представљао и симбол победе, заслужности и успеха. Старим Грцима дрво ловора било је свето и често су га користили у верским свечаностима и за украшавање улаза у кућу. Легенда каже да су свештеници жвакањем његових бобица и димљењем лишћа добијали моћ гледања у будућност.

У старој Грчкој је ловор био посвећен богу Аполону, митском архетипу моћи, мудрости и мушке лепоте. У Индији су слава, моћ и жртвовање ловора симболисани у култу хиндуистичког божанства Шиве. Ловор је сачувао симболику вековима, и данас је симбол славе. Бити овенчан ловором, који је увек зелен, значило је да је чинило и људе бесмртним и штитило их од удараца времена. Симбол је науке, зато што се знање стиче уз много труда и зноја. У Црној Гори гране ловора су редован додатак цепаницама за сушење пршута и кобасица. Отуда им препознатљива боја и јединствен укус.