Navodnjavanje vinograda je obavezno u aridnim, dopunsko u semiaridnim, a ponekad korisno u semihumidnim uslovima. U našim uslovima navodnjavanje vinograda je uglavnom dopunskog karaktera, izuzev na lakim, peskovitim i skeletnim zemljištima s dubokom podzemnom vodom, gde je navodnjavanje obavezno.
Citirali smo knjigu „Navodnjavanje u bašti“ dr Đure Bošnjaka, nekadašnjeg profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Evo šta smo još pronašli u toj knjizi, a vezano za navodnjavanje vinograda.
Spas za sušna leta…
Za pravilan razvoj lozi je u toku vegetacije potrebno od 400 do 500 ml vode. Ona se neravnomerno troši, a sve zavisi od fenoloških faza u kojima se loza nalazi. Od početka otvaranja pupoljaka do cvetanja „popije“ oko 2 posto, od početka do završetka cvetanja utroši narednih 10 procenata, od formiranja zametaka do početka zrenja još 43 posto i zatim, do potpune zrelosti, potroši preostalih 45 procenata.
Loza se zaliva oprezno, stručno i znalački, jer pri preobilnoj vlažnosti zemljišta ona troši više vode i hrane, biljke su bujnije na štetu roda i kvaliteta grožđa. Dobro je poznato da su kod loze bujnost i rodnost u obrnutom odnosu. U sušnim uslovima, pri nedostatku vode, snabdevanje hranom je nedovoljno, usporen je porast lastara, donji listovi se suše i opadaju, formiraju se sitne bobice. Navodnjavanjem održavati optimalnu vlažnost zemljišta pri kojoj vinova loza daje visoke prinose grožđa odličnog kvaliteta.
Vinogradi se obično navodnjavaju u rejonima sa sušnim letima. Često se postavlja pitanje koji režim navodnjavanja koristiti u zasadima vinove loze. Najčešće se radi prema kritičnim periodima loze za vodu, pri čemu se prave šeme za svaki rejon, često i veći vinogradarski kompleks, posebno u zavisnosti od uslova zemljišta i klime.
…i zime bez padavina
U aridnim (sušnim) uslovima u kojima je zimski period oskudan u padavinama, preporučuje se predvegetaciono zalivanje na rezervu. Tada se zaliva toliko da se prokvasi sloj zemljišta debljine jedan do jedan i po metar, a u toku vegetacije, loza se zaliva više puta.
Prvi put u cvetanju, jer deficit vlage u zemljištu i niska relativna vlažnost vazduha uzrokuju sušenje tučkova i slabije formiranje bobica. Potom se zalivanja obavljaju kalendarski, po turnusima, u zavisnosti od potreba s tim da se poslednje, na lakšim zemljištima obavlja 15 do 20 dana pre berbe grožđa, a na težim 25 do 30 dana pre berbe.
U našim uslovima se retko gde rade predvegetaciona zalivanja vinograda i vrlo retko je potrebno lozu zalivati pre cvetanja, izuzev na peskovitim i skeletnim zemljištima u sušnom proleću. Zalivanja pre cvetanja utiču na bujnost loze, što je nepovoljno za prinos i kvalitet grožđa. Tako je u većini rejona navodnjavanje vinograda samo dopunska mera. Loza se po potrebi zaliva 1 do 3 puta, od faze intenzivnog porasta bobica do pojave šarka. Poslednje zalivanje se obavlja najkasnije do sredine avgusta.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
