Kora lubenice takođe nije za bacanje. Treba je najpre dobro oprati i odstaniti zeleni deo. Ona je takođe bogata vlaknima i reguliše pokretljivost creva. Treba je postepeno uvoditi u ishranu i u početku jesti male količine. Preporučuje se za snižavanje holesterola, bolju cirkulaciju i snagu organizma zbog amino kiseline citrulin.

– Kora može da se izblendira i spoji sa crvenim mesom ili nekim drugim voćem. Taj deo lubenice uopšte nije za bacanje, jer je zdrav ali sama kora nije baš ukusna. Podseća malo na krastavac, tako da je treba spojiti sa drugim namirnicima. I, treba početi sa manjim količinama da se vidi da li prija crevima – kaže Marijana koja godinama za svoju dušu istražuje zdrave i drugačije načine ishrane.

Da bi se koristili skoro svi delovi lubenice, po Marijaninom savetu, važno je da one budu iz organskog uzgoja i netretirane. Junske lubenice se gaje u plastenicima, a avgustovskim sunce na njivi pomaže da sazreju u svom ritmu, zbog čega prirodno imaju nizak nivo nitrata. Ako je lubenica neprskana, onda su svi njeni delovi bezbedni za upotrebu.

Kora u turšiji

Odstraniti zelenu koru i crveni deo. Iseći pola kilograma belog dela na kockice i kuvati u vodi oko 10 minuta ili dok kora ne postane prozirna. Za to vreme napraviti presolac od po jedne šolje vode, jabukovog sirćeta i šećera, i dve kašike soli. Presolac prokuvati i malo prohladiti. Po želji dodati malo belog luka ili mirođije. Kuvane kockice staviti u tegle i preliti presolcem. Turšija od kore lubenice se čuva u frižideru i može da se koristi 20 dana. Upotrebljava se kao salata, dodatak sendvičima ili hamburgerima.

Za duže trajanje preporučuje se da se ukiseljena kora pasterizuje 15-ak minuta na 70 stepeni. Potom se ostavi da fermentiše oko nedelju dana.

Piše: Biljana Nenković