Pretpostavlja se da lucerka, koja spada u porodicu mahunarki, vuče poreklo iz Perse, a da je gajena na prostoru Grčke i Rima, odakle se proširila na sve krajeve sveta. Već tada se, u kao odličnom hranivu sposobnom da podnese sušne periode, video njen značaj u hranjenju vojničkih konja.
Odlikuje se plavičastim cvetovima, troperim listovima, jakom zeljastom stabljikom te čvrstim vretenastim korenom koji prodire 2-5 metara u zemlju, pa čak i više. Na korenu se mogu naći i bakterije, t. azotofiksatori u vidu.
Lucerka je višegodišnja krmna biljka. Njena prednost se ogleda u tome što jako dobro podnosi sušu, ali zato ima jako nisku toleranciju u pogledu plavljenja zemljišta – za svega nekoliko sati pod vodom, celo lucerište može biti uništeno. Njenog, takođe velikog, neprijatelja predstavlja oboljenje poznato kao vilina kosica.
Lucerka se seje početkom ili sredinom marta, pa čak i tokom septembra, ako uslovi za to dozvole, a što se pokazalo kao mnogo bolji izbor. Setva se odvija žitnim sejačicama, na dubinama od 1,5 do 2 cm, s normom od 16-18 kg/ha, odnosno do 20kg/ha, ako govorimo o ne samo nešto lošem zemljištu, nego i lošijoj sejačici. Posle setve, preporučuje se valjanje, radi boljeg uspostavljanja kontakta na relaciji seme-zemlja i samim tim povećanja klijavosti. Zemljišta sa pH 6 i više su osnovni uslov njenog gajenja ili vršenje kalcifikacije pre zasnivanja lucerišta.
Lucerka ne nosi bez razloga naziv „kraljica krmnog bilja“, s obzirom na to da predstavlja odlično hranivo za skoro sve vrste domaćih životinja; kako preživara, tako i nepreživara. Visok prinos jedan je od njenih glavnih aduta. Zabeleženi su prinosi od oko 40-60 t/ha zelene krme ili 10-12 t/ha suvog sena. Moguće je ostvariti 3-5 kosidbi u toku jedne sezone, a odličan način spremanja lucerke je u formi senaže, a kod tako pripremljene čuva se visok nivo hranljivih materija.
Lucerka kao hranivo sadrži 22-28% sirovih proteina, što u osnovi i predstavlja proteinsko hranivo visoke vrednosti, tako da se seno lucerke može potpuno koristiti kao jedino hranivo u ishrani preživara. Ipak, najbolje rezultate daje u kombinaciji s kukuruznom ili nekom drugom vrstom silaže.
Takođe, lucerka je bogata sadržajem beta-karotina, kao prekursora vitamina A, vitaminima B, C, E i K, kao i kalcijumom, fosforom, magnezijumom i gvožđem. Ako se kosidba izvrši u optimalnom roku, za vreme početka cvetanja, sadržaj sirovih proteina će se kretati 22-28% , pepela 9%, sirove celuloze 18-20% te 2-3% sirovih masti.
Goveda, u zavisnosti od uzrasta, dnevno mogu konzumirati 15-20 kg kvalitetnog lucerkinog sena, konji 5-10 kg, a ovce 1-2 kg.
Sveža lucerka može se davati u ograničenim količinama, i to isključivo provejana polusuva, jer u protivnom izaziva nadimanje kod stoke. Ispaša se ne preporučuje. Spremanje silaže od lucerke se vrlo malo primenjuje, upravo zato što sadrži dovoljne količine šećera, ali se zato kombinuje sa biljakama kao sirak, kukuruz i sudanska trava u odnosu 2:1 ili 3:1 za lucerku.
U ishrani preživara lucerka se može naći u obliku dehidriranog brašna, čiji se sadržaj kreće do 10%, dok se kod nepreživara ne koristi. Decelulozirano lucerkino brašno može da sadrži 17- 19% sirovih proteina.
R.D.J.
