Piše: Biljana Nenković
Otporno, brzorastuće, kvalitetno drvo koje daje egzotičan plod – tako bi u nekoliko reči mogla da se opiše maklura. Poznatija je po plodu krajnje neobičnog izgleda nego po tome koliko je korisna. Ovo izuzetno zahvalno drvo, nažalost, retko je zastupljeno u Srbiji.
Uspeva u surovim uslovima
Makluru još nazivaju drvo-mozak, konjska jabuka, Adamova jabuka, zmijsko mleko. Veoma je otporna. Uspeva i u veoma surovim uslovima i na siromašnim zemljištima. Zimi može da izdrži temperaturu i do minus 27 Celzijusovih stepeni. Pogodnost je što je brzorastuća, a jedina mana, ako se to tako može nazvati,jeste što nepodnosi senku i polusenku. Ima veoma jak korenov sistem.
Drvo tvrđe od hrastovine
Maklura je listopadno drvo ili visoki žbun, koji može da raste i do 20 metara u visinu. Prečnik joj je od 50 do 90 centimetara, a habitus joj je kuglast sa širokom krunom. Prepoznatljiva je po plodovima zelene boje u obliku kugle sa reljefom koji podseća na vijuge mozga. Kora je izraženo izbrazdana, a grane su posute oštrim i tvrdim trnjem, dugim do dva centimetra. Zato je farmeri često koriste umesto žica ili ograda za čuvanje stada.
Poznavaoci kažu da je drvo kvalitetno i dvostruko tvrđe od hrastovine, te je takvo odlično i za loženje.
Listovi maklure imaju veoma atraktivan jesenji kolorit, te u jesen daju sve nijanse tog godišnjeg doba. Pre opadanja lišće menja boju iz zelene u žutu, a zatim u mrku. Lepo je na oko, ali maklura ima još jednu funkciju u bašti. Njen specifičan miris odbija mnoge štetočine, među kojima su i glodari.
I nije samo miris delotvoran, već sok od kojeg se pravi rastvor u istoj srazmeri sa vodom, i koristi se za gljivičnih oboljenja na biljkama u baštama.
