Mala Gospojina, praznik posvećen rođenju Presvete Bogorodice, obeležava se svake godine 21. septembra i spada među najznačajnije hrišćanske datume.

Mala Gospojina se u narodu smatra praznikom rođenja Bogorodice Marije. Prema predanju, roditelji Presvete Bogorodice, Joakim i Ana, dugo nisu mogli da imaju dece. Bog im je uslišio molitve i darovao kćerku koja će kasnije postati Majka Isusa Hrista. Zato se Mala Gospojina u srpskom narodu poštuje kao praznik novog početka, plodnosti i porodične sreće.

Na ovaj praznik narod je kroz vekove praktikovao različite običaje i verovanja:

Nema velikih poslova u polju i kući – veruje se da je greh raditi teške fizičke poslove na Malu Gospojinu.

Posvećenost porodici – ovaj praznik se doživljava kao vreme za zajedništvo, okupljanje i molitvu.

Berba i darivanje plodova – kako Mala Gospojina pada u vreme jeseni, ljudi su nekada donosili plodove iz bašte i vinograda kao dar Bogu i zahvalnost za rodnu godinu.

Verovanje u zdravlje i sreću – žene su posebno molile Bogorodicu za zdravlje, plodnost i zaštitu dece.

Za mnoge porodice u Srbiji, Mala Gospojina je krsna slava. To znači da domaćini dočekuju goste, seče se slavski kolač, pali sveća i sprema slavska trpeza. Posebno se poštuje običaj da se tog dana ne svađa, već da dom ispuni mir i sloga.

Jesenje svadbe počinjale su od Male Gospojine. U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimnih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.

Na Malu Gospojinu u mnogim našim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.

Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama.

U Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar. Bjelopoljci ovaj dan slave kao dodatak glavnoj slavi, preslavljaju Gospojinu, tako da se sprema nešto skromnije posluženje za goste.

Najveći vašari u Srbiji su u Negotinu i Šapcu, s tim što vašar u Negotinu ima vrlo dugu tradiciju. Preko 150. godina neprekidno, praznuje se Mala Gospojina, velelepnim narodnim saborom. Ovaj sabor je jedinstven po mnogo čemu, a najpoznatije je tzv. „zauzimanje mesta“. Odmah po Velikoj Gospojini seljaci iz Negotinske krajine doteraju kola i parkiraju ih na vašarištu. Nekad su to bila kola sa arnjevima, a danas su i kamp prikolice. U njima obično ostave nekog dedu ili babu da ih čuva, a oni sa čitavim porodicama dolaze par dana pred Gospojinu. Tu spavaju, hrane se, primaju goste i oblače se za „izlazak na vašar“.

Smatra se da ako je vreme sunčano na Malu Gospojinu, jesen će biti duga i blaga.

Ako na ovaj dan neko započne važan posao ili donese bitnu odluku, veruje se da će mu Bogorodica biti zaštitnica.

Mladi su nekada verovali da će baš na ovaj praznik pronaći sreću u ljubavi.