U našoj zemlji uobičajeno je da se od pčelinjih paša izdvajaju dve: bagremova i suncokretova. Prva se obično naziva glavna kvalitetna paša, jer je bagremov med delikatesna roba cenjena na tržištu i zahteva besprekorno devičansko saće i veliku pažnju pčelara kako bi se dobio prvoklasni proizvod.
Druga, suncokretova paša, smatra se glavnom količinskom pašom, jer je izdašna po prinosima i zahvalna u pogledu dobiti. Nažalost, zbog neznanja i predrasuda većina potrošača ovaj med slabo ceni, dok u bliskim evropskim zemljama sa razvijenijom gastronomskom kulturom, suncokretov med je tražen posebno zbog svog bogatog sastava.
Izazovi i lutanja pčelara
Za razliku od bagrema i livada, medobranje na suncokretu vezano je za površine koje se pod njim nalaze i odabrane hibride, što se svake godine menja. Menja se zastupljenost useva, a još više se širi paleta hibrida koji se nude ratarima. Posebnu zebnju predstavljaju pesticidi kojima se ovaj usev tretira, od semena pa nadalje. Stoga je razumljiva zbunjenost i zabrinutost pčelara prilikom traženja mogućih lokacija za dovoženje pčelinjaka, jer su mnoga već godinama uobičajena mesta sada pod nekim drugim kulturama.
Kako bilo, ovu pašu svakako ne treba propuštati pošto se sadržaj šećera u nektaru suncokreta kreće od 40 do 60 %, a svaki od preko 4.000 cvetića koji čine ovu slasnu cvast izluči za 24 sata i do 0,3 miligrama šećera. Kako cvetanje traje tri sedmice, neretko i gotovo čitav mesec, pašni kapacitet ove medonoše je preko 40 litara nektara i 80 kilograma polena po jednom hektaru. Za postizanje kvalitetnih prinosa potrebno je da su na uzorno čistim parcelama, bez korova, jake i zdrave biljke, dobro prihranjene, a pčelinje zajednice snažne kako bi mogle takve potencijale da ostvare.
Pčele na suncokretovoj paši izuzetno dobro i obilno grade saće i stvaraju vosak. Tu prednost treba iskoristiti za obezbeđenje dovoljne količine mladog saća i za uzimljavanje koje uskoro predstoji. S druge strane, i dalje su aktuelni ramovi građevnjaci, jer se njihovom primenom broj varoa može gotovo prepoloviti. U želji da uštede na izgradnji voska, neki pčelari otklapaju trutovsko leglo, ispiraju ga i vraćaju u košnicu. Na taj način mnogo varoe bude odstranjeno ali rezultati nemačkih istraživača ukazuju da je znatno veće „interesovanje“ varoe za ćelije koje se tek izgrađuju nego za izgrađene. Zato je praktično prazan ram koji će se koristiti kao građevnjak, podeliti letvicama na tri jednaka okna, periodično odstranjivati i u sunčanom topioniku pretapati onu trećinu trutovskog legla u kojem su ćelije zatvorene.
Skriveni rizici suncokreta
Osim nektara i polena, suncokretova cvast stvara i čitav niz drugih jedinjenja. To su aromatične materije, njih preko trideset, od kojih su neke veoma štetne po pčele što se selekcijom pokušava da eliminiše. Suncokretova paša često može da bude velika „klopka“.
U otežanim uslovima neke sorte intenzivno luče između trubastih cvetića cvasti smolasta jedinjenja. Dolazeći po nektar i polen, pčele se lepe i tako stradaju. Selekcionisanjem se teži stvaranju biljaka koje nisu tome sklone. Suncokret daje i obilje polena koji treba takođe iskoristiti. Postavljanjem hvatača na košnice može se sakupiti dovoljno cvetnog praha za sopstvene potrebe, za zimsko pripremanje oplemenjenih pogača, a i za prodaju.
Ako je suncokretova paša poslednja kada pčele prikupljaju nektar i za pčelara, ako ne očekujemo na prostorima gde pčelarimo još značajnijih unosa, prilikom vrcanja treba med uzimati samo iz saća sa medom. Satove sa leglom i vencima meda valja ostaviti pčelama za zimu i prolećni razvoj.
Važna podsećanja
– Da bi rezultati bili bolji, dobro je što ravnomernije rasporediti košnice duž čitave njive.
– Kod odabira mesta, poželjno je odabrati parcelu sa bliskim nivoom podzemnih voda, ali i paziti da nije izložena jakim i stalnim vetrovima koji bi smanjivali vlažnost vazduha.
– Mesto na koje se postavljaju košnice treba da bude ocedno i tvrdo, neuzorano, kako bi se izbeglo eventualno naginjanje i prevrtanje košnica pod teretom unosa.
– Po mogućnosti košnice treba da budu osunčane samo u jutarnjim i popodnevnim satima, ali se u svakom slučaju mora obezbediti nesmetano strujanje svežeg vazduha. Idealna mesta su vetrozaštitni pojasevi duž velikih kompeksa.
– Pre nego što se pčelar odluči za određenu lokaciju, treba da se obavesti o preduzetim agrohemijskim merama zaštite. Pčele treba doseliti u dogovoru sa vlasnikom parcele, da kasnije ne bi bilo neprijatnosti ili čak gubitaka usled pesticida.
– Uočavanje bumbara na tek po kojem pomalo otvorenom cvetu nagoveštaj je bogate paše.
Piše: prof. Dejan Kreculj
