U svetu pčela, saće nije samo skladište meda i polena, ono je srce košnice, multifunkcionalni organ koji diktira zdravlje, snagu i produktivnost celokupnog pčelinjeg društva. Izgrađeno od voska, neverovatno precizne heksagonalne strukture, saće služi kao kolevka za leglo, ostava za hranu i komunikacioni centar. Upravljanje kvalitetom saća, naročito u pripremi za zimovanje, jedan je od najvažnijih zadataka svakog pčelara, jer direktno utiče na opstanak i blagostanje zajednice.

Saće prolazi kroz fascinantnu transformaciju tokom svog «životnog veka» u košnici, a njegovo stanje ima ogroman uticaj na pčelinje društvo.

Od devičanskog do starog

Devičansko saće je tek izgrađeno saće, čisto belo ili svetložuto, bez tragova legla. Izgradile su ga mlade pčele, koristeći vosak koji luče iz svojih voštanih žlezda. Devičansko saće je idealno za skladištenje meda jer je čisto, ne sadrži ostatke kokona i otpornije je na bolesti. Med skladišten u devičanskom saću ima najviši kvalitet i često se prodaje kao poseban proizvod.

Nakon što pčelinje društvo ojača, matica počinje da zaleže jaja u ćelije saća. Ovo je saće sa leglom. Iz jaja se razvijaju larve, a potom i lutke koje se preobražavaju u odrasle pčele. Svaki put kada se pčela izleže, za sobom ostavlja tanku čauru unutar ćelije. Vremenom se te čaure nagomilavaju, a saće postaje tamnije: najpre svetlosmeđe, zatim tamnosmeđe, i na kraju skoro crno. Ovo saće je ključno za razvoj legla ali sa sobom nosi i određene rizike.

Saće koje je dugi niz godina korišćeno za zaleganje legla postaje vrlo tamno, gotovo crno i ćelije u njemu su smanjene zbog nagomilanih čaura. U starom, crnom saću, pčele koje se izlegu bivaju manje, slabije i kraćeg životnog veka. Staro saće je i leglo za patogene. U njemu se akumuliraju spore bolesti (poput američke kuge), ostaci pesticida koje su pčele unele sa paše, a i primenjenih hemijskih sredstava protiv varoe, kao i spore gljivica i drugih mikroorganizama. Zbog toga se preporučuje redovna zamena starog saća, idealno – svake dve do tri godine.

Prednost novom i čistom

Kvalitet saća direktno utiče na vitalne funkcije pčelinjeg društva. Matica preferira da zaleže jaja u čisto, svetlije saće, sa ćelijama pravilne veličine. U starom, deformisanom saću, matica često nerado zaleže ili zaleže slabije, što smanjuje brojnost legla i, posledično, snagu celokupnog društva. Pčelari to prepoznaju po «šarenom» leglu ili po manjim pčelama koje se izležu.

Za uspešno prezimljavanje, pčelama je potrebno čisto saće sa dovoljnim zalihama meda i polena. Tamno saće, iako može imati meda, često je teže za pčele da se kreću kroz njega u zimskom klubetu, a akumulirani štetni materijali dodatno opterećuju njihov organizam. Čiste ćelije omogućavaju bolju ventilaciju i smanjuju rizik od vlage i plesni tokom zimskih meseci.

Staro saće je idealno okruženje za razvoj patogena. Spore američke kuge, nozeme, virusi i drugi mikroorganizmi mogu preživeti u čaurama i zidovima ćelija godinama, čekajući povoljne uslove za širenje. Zamena starog saća je jedna od najefikasnijih preventivnih mera u borbi protiv pčelinjih bolesti i ključna komponenta integrisanog suzbijanja štetočina.

Med uskladišten u devičanskom saću je najčistiji. Staro saće može uneti mirise i boje u med, a takođe, akumulirane supstance iz saća mogu uticati na hemijski sastav meda, smanjujući njegovu vrednost i utičući na tržišnu cenu.

Priprema za zimovanje

Jesen je ključni period za pčelare da pažljivo sortiraju saće i pripreme košnice za zimovanje, osiguravajući da društvo uđe u hladne mesece sa optimalnim uslovima. Cilj je da se obezbedi dovoljno prostora za zimsko klube, da se eliminiše staro i kontaminirano saće, i da se osiguraju adekvatne zalihe hrane.

Nakon vrcanja poslednjeg meda u sezoni, pčelar treba da pregleda svaku košnicu i ukloni sve okvire sa starim, crnim saćem. Ovo saće se topi za dobijanje voska. Kriterijum je jasan: ako je saće tamno i ćelije su znatno smanjene, treba ga zameniti. Idealno bi bilo da se godišnje zameni 20 do 30 % saća u košnici, čime se osigurava da se celokupno saće obnovi svakih 3 do 5 godina.

Umesto starog, u košnicu se dodaju okviri sa izgrađenim, svetlim saćem koje je pčelar sačuvao iz prethodnih godina, ili okviri sa satnim osnovama koje pčele mogu da izgrade do zime, ako je paša još uvek prisutna. Ovo omogućava matici da zaleže zdravo leglo u čistim ćelijama i pčelama da uskladište zalihe za zimu.

Pri formiranju zimskog rasporeda, ramovi sa kvalitetnim medom i pergom treba da budu pozicionirani bliže klubeta pčela, kako bi im hrana bila lako dostupna. Ramovi sa medom idu prema spolja, dok se u sredini ostavlja prostor za zimsko klube i preostalo leglo. No, u prostoru budućeg klubeta ne treba da se nađu ramovi sa devičanskim saćem, jer je ono “hladno”, već oni u kojima je izvedeno nekoliko generacija pčela.

Obezbediti dovoljne zalihe meda je ključno. Med treba da bude zreo i poklopljen, što garantuje njegovu stabilnost tokom zime. Svaka košnica mora imati dovoljno hrane da preživi zimu bez gladi.

Ulaganje u budućnost

Kvalitet saća je temelj na kojem počiva snažno i zdravo pčelinje društvo. Pčelareva pažnja posvećena redovnoj zameni i pravilnom rasporedu saća, nije samo dobar pčelarski postupak, već i ulaganje u budućnost, garantujući stabilnost pčelinjaka i bogate prinose meda u narednim sezonama. Održavanje čistog i zdravog saća je testament dobrog pčelarenja i dubokog razumevanja pčelinjeg života.

Tretman protiv varoe

Prezimljavanje je idealno vreme za tretmane protiv varoe i drugih bolesti, jer je tada legla manje, a efikasnost tretmana veća. Zdrava zajednica u čistom saću ima mnogo veće šanse da preživi zimu i započne proleće u punoj snazi.

Piše: prof. Dejan Kreculj

Foto: Magnific.com