Насловна ТЕМЕ ПЧЕЛАРСТВО МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА ДОБРОГ ЈУТРА (26): Влага у кошници

МАЛА ШКОЛА ПЧЕЛАРСТВА ДОБРОГ ЈУТРА (26): Влага у кошници

218

И пчелари без неког великог искуства знају да при повећаној влажности у кошници пчеле лоше презимљавају. Код снажних пчелињих друштава овај проблем није толико изражен, с обзиром на то да су способне да, код добро подешене вентилације, овај сувишак саме одстране и да квалитетно одржавају влажност у самом клубету, у коме се почетком нове године појављује прво легло.

Модерна мерна техника омогућила је бројна истраживања односа влажности и температуре у кошници и односа ових параматара у унутрашњости и околини кошнице. О томе М. П. Јохансон каже „При спољњој дневној температури од 18°Ц, када је релативна влажност ваздуха била 60%, температура у кошници се колебала од 20 до 25°Ц, а релативна влажност у кошници кретала се на нивоу 40 до 60%. Ноћу, при спољној температури од 13°Ц и релативној влажности од 96%, температура је у кошници била 17,5°Ц, а у пчелињем клубету 20 до 30°Ц. Релативна влажност у кошници била је 70 до 90%, док је у клубету остајала иста као и у току дана.’’

Регулација вентилације је веома значајна, међутим, ту постоје опречна мишљења и неке прилично лоше навике. Да би се ослободили влаге, пчелари често праве отворе на горњем делу кошнице, у поклопној дасци. Истовремено сужавају простор, сводећи га само на онолико рамова колико пчеле могу да запоседну. То је у најмању руку нелогично, јер се с једне стране жели да очува створена топлота, а истовремено јој се прави пут куда неповратно одлази.

Амерички ентомолози радили су истраживања о утицају површине клубета на збивања у њему. Температура је мењана у границама од 3,9°Ц испод нуле до 12,7°Ц изнад нуле, али утопљавање, па чак и грејање електричним грејачима није такве заједнице чинило бољим у односу на неутопљаване. Штавише, да би се утврдило колико је ова околност од пресудног значаја, извршени су заиста стравични експерименти, у којима су утопљена и неутопљена друштва држана у хладњачама педесет дана на минус 45°Ц. Пчеле су остале живе и при томе самозагревале простор у коме су се налазиле, клубе, док је околина кошнице имала ледених 17,8°Ц испод нуле.

Зимовање пчела на отвореном није редак случај. Познати су примери из Баната да је рој живео више година у лименом саобраћајном знаку, али и у далеком Сибиру, где су пчеле преживљавале на отвореном у заиста суровим климатским условима. В. В. Родинова указује на то да „прекомерно утопљавање гнезда не чува енергију пчела, напротив, оно је штетно јер задржава влагу и, поред тога, искључује брзо ширење клубета при краткотрајном отопљавању, које би пчеле могле искористити за излете и приближавање залихама меда.“

Влажност ваздуха у кошници веома је значајна за живот пчелиње заједнице. Ако је вентилација добро подешена, она ће тежити да се изједначи са спољашњом, мада ће увек бити нешто виша, због воде добијене варењем меда. Према Филипсу, један килограм меда ослобађа један литар воде у облику водене паре. Лоша вентилација ће је задржати, што доводи у опасност храну, пошто је мед склон упијању влаге. С друге стране, влажан ваздух много је бољи проводник топлоте него сув, губици су већи па и потрошња хране расте. У периоду нередовних прочисних излета то може да буде погубно.

Сужавање гнезда такође је уобичајена мера. Колико је оно корисно или не, можда најбоље показују зимовања три групе кошница: прва је узимљена на 12 оквира, друга на 14, а трећа на 16. Последња су најбоље поднела зиму, што нас упућује на закључак да пчеле у кошницама с више оквира лакше одржавају топлоту, мање троше храну, па тиме мање и излучују влагу. Резултат је знатно боље изимљавање, активније су и боље се развијају.

Логично је да се од водене паре очекује да се подиже у горње делове кошнице јер се тако дешава и у природи, где облаци не иду по земљи, већ одлазе у небо. Међутим, влага излучена из клубета није пара из лонца на штедњаку. Доктор А. Будел и Е. Херолд у Немачкој истраживали су ову појаву и утврдили да се фатална кондензација водене паре догађа управо у најхладнијем делу кошнице, а то је лето и његова околина.

Можда је право решење овог проблема потребно потражити тамо одакле су нам пчеле и дошле – у природи, у њиховом природном станишту. У дупљи дрвета сатови висе у горњем делу, не смањује им се број зими, нити се утопљава. Влагу лагано прима дрво, а кондензат клизи ка пању. Тако то траје милионима година, врло успешно.