Piše: prof. Dejan Kreculj
Ni u letnjem periodu košnice ne treba bez razloga otvarati kako bi se zadovoljila znatiželja pčelara. Kod početnika je ona posebno izražena. Svako suvišno otvaranje košnica može da ima negativne posledice po pčelinju zajednicu. Zimi je ono, zbog niskih temperatura i pojave legla otpočinjanjem dužanja dana, gotovo nemoguće.
Iskusni pčelari znaće uvek šta se događa u unutrašnjosti košnice, ne otvarajući je. Oni tako čine i leti, ostavljajući pčelice na miru da rade svoj posao. Kako je to moguće? Posrednim putem, osmatranjem i osluškivanjem.
Znaci koji nam ukazuju na to šta je i kako unutra, veoma su brojni. U pčelarskoj literaturi navode se mahom kroz duge opise koji se teško pamte, još teže primenjuju. Ali, kako se mnogo lakše snalazi putnik kada ima pred sobom nacrtanu kartu, a ne tekst opisa puta, evo tri vrlo praktične šeme koja će nas uputiti na to šta treba osmatrati i osluškivati, kao i o mogućim posledicama, tokom zimskog obilaska pčelinjaka, pročisnog leta i s prvim nagoveštajima proleća. Na osnovu ovih spoljašnjih pokazatelja moguće je preduzeti odgovarajuće mere.
Veoma je bitno da se tokom mirovanja pčelinjak obilazi. Mnogo padavina, jak vetar, domaće životinje ili divljač, pa čak i zlonamerni posetioci, mogu da načine štetu. Tada treba dobro uočiti sve detalje, a kada su prognozirane vremenske prilike takve da se očekuje pročisni izlet pčela, od izuzetnog je značaja da se tada pčelar nađe na pčelinjaku
