Пчеларима је својствено да, макар и након скромног искуства бављења овим послом, посежу за мањим или већим корекцијама у конструкцији кошница. Каткада се у шали каже да је жеља сваког пчелара да измисли нови тип кошнице, али једно је сигурно да ће, без обзира на коначан резултат, безрезервно тврдити да је управо његов модел или иновација епохално откриће. Наравно, време је најпоузданији судија и само истинске вредности опстају.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
Но, то није особина само наших пчелара. Вредан помена је код нас релативно мало познати пчелар Abbé Émile Warré који је током 50 година пчеларења вршио експерименте на преко 350 различитих типова кошница. Вођен огромним искуством, развио је кошницу која је задовољавала услове минималних интервенција, лаког медобрања и проширивања, као и производњу уз минималне трошкове рада и материјала. Назвао ју је „Ruche Populaire“, у преводу „Народна кошница“, а изворе и развој, израду и свој вишегодишњи рад с њоме описао је у књизи „Пчеларење за све“ (L’Apiculture por Tous), која је до сада имала бројна издања.
Сатоноше без рамова
Омиљена у Француској и Белгији, ова кошница и сâма је претрпела неке ситније измене. Конструкција се може видети на бројним цртежима и фотографијама на Интернету, тражећи је под поменутим кључним речима. Због простора дате су основне димензије, док се остали детаљи могу без великих проблема самостално одредити. Ипак, рецимо најважније: Вареова кошница састоји се од низа једнаких наставака са сатоношама, али не и рамовима.
Њене битне карактеристике су:
унутрашње димензије наставака су 300 x 300 x 210 мм,
осам 36 – милиметара широке сатоноше распоређене су тако да је међу њима преостали слободни простор од 24 мм. То су само сатоноше, али рамова нема,
као стартер користе се само воштане траке на свакој сатоноши, али не и сатне основе,
подњача је равна плоча, засечена у дужини од 120 милиметара које чини лето,
наставак на врху кошнице покривен је изнад сатоноша грубо тканим платном. Збег 100 милиметара, омогућава смештање природног утопљавајућег материјала као што је слама или пиљевина, чије упадање у кошницу спречава платно,
нови наставци додају се подметањем одоздо,
мало одигнути кров обезбеђује довољну вентилацију, али спречава да се туда увуку мишеви,
пчеле граде природни сат у првом (горњем) наставку и проширују градњу наниже у следећим наставцима,
један или више наставака, пуних сакупљеног меда, након сазревања, одузимају се одозго, узимањем наставака с врха,
пчеле зимују у два наставка у којима је похрањена храна, у минималном износу од 12 килограма (у европским климатским условима, конкретно у Француској),
мед се добија исисавањем или класичним центрифугирањем сатова,
током пролећног прегледа, кошница се проширује додавањем једног или више наставака у којима су сатоноше с почетним тракама или готовим, извученим саћем.
Претеча еколошког пчеларења
И оплодњак се може урадити по овом систему. Мада се оплодња, развој и тестирање младе матице може радити и у оплодњацима малих димензија, ипак је за пчелара који их узгаја за сопствене потребе, најједноставније када се за тај део посла користе рамови величина које се употребљавају и у производним кошницама. Тада се новоизведеној матици омогућава да, у заједници са пчелама које је окружују, покаже своје особине полегања, а касније матица, и то легло, премештањем у празну кошницу и лаганим додавањем оквира без икаквог стреса и посве природно прераста у ново друштво.
Оплодњак се израђује на исти начин као и кошница, са четири комада 36 милиметара широких сатоноша. Њихов међусобни размак, слободни простор од 24 мм, одређују уобичајени лимени размаци. Наравно, и подњача је мало другачија, пошто је неопходно употребити регулатор лета, а ту је и неизоставна хранилица. Мада није неопходно, посебно код оплодњака занимљиво је да тело буде изведено са делом у који је уграђено стакло, пошто се тако омогућава пчелару да без узнемиравања погледа шта се унутра збива.
У сваком случају, занимљива конструкција, у многоме заснована на захтевима еколошког пчеларења – много година пре него што ће оно постати светски тренд – коју би ваљало испоробати и у нашим условима.
Предности и мане
Као и свака кошница, и ова има предности и мана.
У пракси је критикована због:
ограниченог приступа сатовима ради прегледања – одговор: пчеле воле да раде без узнемиравања у самоћи,
мед је складиштен у саћу већ коришћеном за излегање – одговор: и заједнице пчела које живе у природи раде тако,
некоришћење извученог саћа за наредно медобрање односи много нектара за градњу новог за наредну сезону – одговор: матица једнако залеже свеже извучене сатове. Пажљивим радом, ново (бело или жуто) ма које условно „непокретно“ саће може се узети из било ког разлога и изнова користити,
медобрање је врло тегобно; нема рамова који се премештају или окрећу – одговор: тангенцијалним сасецањем могуће их је поставити у било који положај,
Неке од предности:
боља термостабилност и мање отпуштање мириса у околни простор, што је велика опасност од грабежи, квалитетна контрола температуре и влажности,
пчелиње легло непрестано се помера надоле, ширећи се на свеже саће,
сат се изграђује слободно у погледу величина ћелија и односа броја радиличких и трутовских ћелија,
поштујући природне законитости, пчеле у оваквом станишту изложене су мањем стресу, што се одражава на ређу појаву болести и мању потрошњу хране,
саће се суштински аутоматски обнавља као део годишњег сиклуса,
ризик од изројавања је умањен, с обзиром на то да је увек довољно расположивог простора за легло,
нема трошкова за рамове, сатне основе и матичне решетке,
нема недељног отварања кошница ради контроле у сезони ројења,
кошнице се отварају само ради одузимања меда и ради додавања наставака, чиме се не узнемиравају пчеле,
нема прихрањивања шећером; пчеле саме спремају одговарајуће залихе меда за зимовање, чиме се штеди на времену и новцу,
код овакве осавремењене кошнице, с провидним окнима на наставцима, пчелар може да прати напредовање друштава без отварања.
