Površine pod vinovom lozom u Srbiji se i dalje smanjuju ali, taj trend je u poslednjoj deceniji u značajnoj meri usporen. Razlog za smanjenje površina može se tražiti u transformacijama kroz koje je srpsko vinogradarstvo prolazilo decenijama unazad. Kod nekih grana poljoprivrede i privrede promene se mogu izvesti za godinu ili dve, kod vinogradarstva i vinarstva to nije slučaj. Pre 30-ak godina veliki sistemi koji su imali velike površine pod vinovom lozom su ugašeni ili su propali ili preživeli neke vidove privatizacije. Posledica svega ovoga je gubitak značajnih površina vinograda.
-S druge strane, pojavio se veliki broj malih individualnih proizvođača vina. Ove vinarije preuzimaju inicijativu i postaju stub razvoja srpskog vinogradarstva i vinarstva. Evropsko vinogradarstvo bazirano je baš na porodičnim vinarijama. U tom smislu pratimo trend Evrope i neke vidove proizvodnje koji su i ranije, pre pola veka, postojali na ovim prostorima, kaže prof. dr Dragoslav Ivanišević s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema njegovom mišljenju, u poslednjih 15 godina transformacija našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sprovedena je veoma uspešno. Imamo zakone koji su usaglašeni sa onima u Evropskoj uniji. Pre 10 godina usvojena je i rejonizacija i ona se implementira, a uspostavljen je i sitem oznake geografskog porekla. Može se reći da je sektor vinogradarstva i vinarstva najviše regulisan u oblasti celokupne poljoprivrede. U poslednje dve godine broj malih vinarija uvećava se za 10 odsto. Podaci govore da smo pre dve godine imali oko 400 vinarija registrovanih u Vinskom registru, a danas ih je 441.
-Upravo male porodične vinarije implementiraju savremenu tehnologiju i savremena znanja, što se odražava i na kvalitet vina. U poslednje 2-3 godine srpska vina su u velikoj meri nagrađivana na mnogim takmičenjima širom sveta. U našem sortimenu dominiraju svetski poznate sorte i malo je učešće domaćih sorti – i starih autohtonih i novostvorenih. A baš ta grupa domaćih novostvorenih sorti u zadnjih nekoliko godina preuzima primat kada je u pitanju cela Evropa. Tu se ne misli na površine, već na interes proizvođača za podizanje ovakvih zasada, objašnjava naš sagovornik.
Krajem 2020. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na 10 godina usvojilo je Program razvoja mera za sektor vinogradarstva i vinarstva.
-Smatram da ovaj strateški dokument ima dosta dobrih segmenata ali, on se još uvek ne implementira u dovoljnom obimu. U tom programu zacrtan je cilj da se za 10 godina površine pod aktivnim vinogradima, upisanim u Vinogradarski registar, povećaju na više od 20.000 hektara. Za marketing spskih vina veoma je bitno povećanje učešća lokalnih sorti u ukupnom sortimentu. Ove sorte veoma su značajne i za razvoj vinskog turizma, zaključuje naš sagovornik.
Naše najpoznatije novostvorene sorte vinove loze su probus, sila morava, petra, neoplanta… dok se za prokupac, tamjaniku i smederevku sa sigurnošću može reči da su autohtone sorte.
Vinski turizam Srbije obuhvata 17 vinskih puteva koji otkrivaju bogatstvo i raznolikost istorijske i vinske tradicije Srbije. Vinorodna Srbija, kao najširi pojam, podeljena je na tri regiona: Centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija. U okviru njih postoje 22 vinogradarska rejona u čijem je sastavu 77 vinogorja.
Region Centralna Srbija ima 13 rejona, 55 vinogorja i 10 vinskih puteva: Šumadija, Pomoravlje, Župa, Toplica, Leksovac, Vranje, Niš-Knjaževac, Negotinska krajina, Pocerina-Valjevo, Beograd, Podunavlje. Region Vojvodina ima sedam rejona, 15 vinogorja i pet vinskih puteva: Srem-Fruška gora, Bačka, Subotica, Vršac, Banat. Region Kosovo i Metohija ima dva rejona, sedam vinogorja i dva vinska puta, Severena Metohija i Južna Metohija
-Uvode se nove tehnologije, koristi se kvalitetan, slekcionisan i sertifikovan sadni materijal, posebna pažnja se posvećuje izboru sorti i sve je zastupljenija organska proizvodnja grožđa i vina. Takođe, osavremenjije se tehnologija prerade, uz praćenje svetskih trendova, nabavlja kvalitetna vinarska oprema i uvode savremeni tehnološki postupci. Kao rezultat svega toga, srpski vinari su postigli zavidan nivo kvaliteta vina koja su u sistemu geografskog porekla.
Prokupac i tamjanika bela, u centralnoj Srbiji, i kevedinka ili ružica crvena i slankamenka, u Vojvodini, odvajkada veoma zastupljene autohtone sorte, jedno vreme su bile zapostavljene, ali se vraćaju u srpske vinograde. Sve su aktuelnije sorte kadarka ili skadarka, tamjanika crna, začinak, portugizer i frankovka od crvenih, dok od belih sorti najviše interesovanja ima za smederevku, muskat krokan, kreacu i bagrinu. Od novonastalih, najviše je zasađeno belih sorti: neoplanta, župljanka, morava i petra, i od crvenih probus i rumenka.
Piše: Jasna Bajšanski
