Kada se na policama domaćih marketa pojavi kumkvat, mnogi kupci zastanu i zagledaju sitne narandžaste plodove, a neretko se pitaju i šta su zapravo kupili i kako se to voće jede. Iako izgledom podseća na minijaturnu pomorandžu ili mandarinu, kumkvat je veoma specifičan citrus koji ima nekoliko zanimljivih osobina.

– Kumkvat je jako specifičan i ljudi često ne znaju ni kako se zove, ni kako se jede. Postoje tri vrlo srodne i slične biljke – kumkvat, odnosno fortunela, koja je najrasprostranjenija, zatim limonela i kalamondin. Fortunela se najčešće može naći, čak i kao plod u marketima – objašnjava Slađana Radosavljević, vlasnica rasadnika „Teodora“ iz Bariča

Sve tri biljke su citrusne vrste i, prema njenim rečima, nastale su selekcijom limuna i mandarine. Ono što ih posebno izdvaja jeste način na koji se konzumiraju, kod njih se kora ne baca.

– Sve tri varijante jedu se sa sve ljuskom. Izuzetno su bogate vitaminom C – kaže naša sagovornica.

Dakle, nema ljuštenja kao kod mandarine ili pomorandže. Plod se opere i može odmah da se jede.

– Fortunela je veoma cenjena i kao plod od kog se pravi slatko.

Iako su sitni, ovi plodovi su veoma aromatični. Veličinom su znatno manji od klasičnih citrusa.

– Sve tri varijante su jako aromatične. Limonela baš miriše na limun, a fortunela na mandarinu. To su vam kao male mandarine, male pomorandže i mali limun. Relativno su sitne, kao klikeri, možda malo veće od njih – opisuje Slađana.

Osim što su ukusni i dekorativni, ovi citrusi mogu da budu zanimljiv izbor i za one koji žele da ih sami uzgajaju. Ipak, u našim uslovima uglavnom se ne sade direktno u zemlji.

– To su biljke koje se kaleme i kod nas se uglavnom nalaze kalemljene biljke. Rastu patuljasto i nijedna nije bujnog rasta kao limun, pomorandža ili grejp. Grejp je, recimo, izuzetno bujna biljka – objašnjava ona.

Još jedna njihova prednost jeste nešto veća otpornost na niske temperature u odnosu na mnoge druge citruse.

– Sve tri varijante podnose temperature do minus pet stepeni Celzijusa, što nije karakteristično za ostale citruse.

Ipak, to ne znači da kumkvat može bez problema da prezimi napolju u Srbiji. Najčešće se uzgaja u saksiji, a tokom hladnih meseci potrebno ga je skloniti u zatvoren prostor.

– Taj prostor ne mora da bude zagrejan, ali mora da bude osunčan, odnosno da ima dovoljno svetlosti. Mogu da se drže i u garažama ili nekim drugim prostorijama, samo da nisu previše tamne – ističe ona.

Kumkvat, međutim, nije „zdraviji“ citrus u odnosu na limun ili pomorandžu, kako bi neko možda pomislio zbog njegove egzotičnosti. Njegova nutritivna vrednost slična je drugim citrusima.

– Imaju potpuno isti sadržaj vitamina C kao klasičan limun i klasična pomorandža. Jako su sočni, i fortunela, i limonela, i kalamondin.

Ona u svom rasadniku ima i kalamondin koji trenutno rađa, dok je ranije imala i velike sadnice limonele.

– Limonele sam imala jako lepe i velike sadnice, ali sam matično stablo prodala, pa sada odgajam nove koje još nemaju rod kakav je imala ta limonela – priča ona.

Jedna od zanimljivosti vezanih za ove biljke jeste i period u kojem donose plodove. Dok se limonela i kalamondin mogu brati tokom cele godine, fortunela ima nešto drugačiji ciklus.

– Fortunela u našim uslovima cveta negde u avgustu, a sazreva u martu i aprilu. Ona samo jednom godišnje plodonosi.

To znači da ljubitelji kumkvata ne treba da očekuju da će njegove plodove brati u jesen.

– Kumkvat uglavnom sazreva u martu i aprilu, kada je u zrenju.

A kada se plodovi uberu, mogućnosti za njihovu upotrebu su brojne. Najpoznatije je slatko od kumkvata, ali mogu da se koriste i za kandiranje.

– Prošle godine sam na Krfu videla malu teglicu, otprilike kao ona mala pakovanja dečje hrane, i koštala je sedam evra. Baš su skupe – kaže Slađana.

Kumkvat može da se kandira, ali je za to potrebno nešto više vremena i umeća.

-To je malo komplikovaniji proces. Oni koji su savladali tehnologiju kandiranja naprave to veoma lepo.

Plodovi fortunela povremeno se mogu pronaći i u domaćim marketima, najčešće u manjim pakovanjima.

– Tokom zime ih bude po marketima, u pakovanjima od 200 do 300 grama. Limonele još nema, ali fortunela se nađe – kaže Slađana.

Upravo zato što je mnogima nepoznata, kupci često ne znaju šta da rade sa njom kada je ugledaju na polici.

Još jedna stvar može da iznenadi one koji prvi put preseku ovaj mali citrus, neke sorte imaju koštice, a neke nemaju.

– Ima ih više sorti, a koštice su veoma sitne.

Međutim, ako vam padne na pamet da košticu jednostavno posadite i uzgojite sopstveni kumkvat, tu dolazi do važnog upozorenja.

– Vrlo bitna stvar je da, ako se koštica poseje, neće izrasti kumkvat. Izraste biljka sitnih listova koja kasnije mora da se kalemi – kaže ona.

Zbog toga uzgoj citrusa iz semena nije naročito zahvalan ako je cilj da se dobije isto voće.

– Sve te citruse koje posejete iz semena, pomorandže, limun, kumkvat i druge, ne dobijate na taj način biljku koja će vam dati isti plod. Takva biljka mora kasnije da se kalemi. Nije zahvalno sejati seme, posebno zato što biljke na taj način ne plodonose – objašnjava Slađana.

A kumkvat nije jedini neobični citrus koji ova uzgajivačica ima u svom rasadniku. Tu je i jedna potpuno neobična biljka čiji izgled privlači pažnju čim je ugledate – Budina šaka, odnosno Budini prsti.

– Imam i jednu veoma interesantnu varijantu citrusa koja se zove Budina šaka, odnosno Budini prsti. To je limun koji se uglavnom koristi za kandiranje i nema soka u sebi. Bukvalno izgleda kao prsti, kao šaka.

Za razliku od klasičnog limuna, kod ovog citrusa nećete iscediti sok, ali ćete zato dobiti neobičan plod koji izgleda gotovo nestvarno.

– Veoma je interesantan i neobičan za obradu – kaže Slađana.

Tekst Dijana Maksimović

Foto Slađana Radosavljević