Na teritoriji Moravičkog okruga ove godine je posejano manje kukuruza od višegodišnjeg proseka, odnosno oko 11.200 hektara, međutim, vremenske prilike nisu bile naklonjene ovoj kulturi što je rezultiralo padom prinosa, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Čačak Milan Damljanović.
U toku leta je bila suša u važnim peiodima za formiranje i nalivanje zrna pa je prosečan prinos oko pet tona po hektaru. To je, u odnosu na statističke podatke u našoj zemlji, relativno loš prinos, ali, kako je Zapadna Srbija poznata po boljem rodu koji se kreće od šest do 6,5 hiljada kilograma po hektaru, prinos je podbacio između 20 i 25 procenata.
Pad prinosa u brdsko-planinskom području bio je manji, na primer, poput dragačevskog i takovskog nego u čačanskom pored Morave, jer je na zemljištima koja se lako isušuju u uslovima gde nije postojala mogućnost navodnjavanja, rod podbacio. Taj podbačaj je, naročito evidentan na hibridima 6. i 7. grupe, dok su oni iz 4. i 5. mnogo bolje podneli sušu. Kvalitet zrna je takođe lošiji u odnosu na prethodne godine, čak za 10 do 20 odsto, ali kukuruz je smešten u ambare i salaše pa nemamo problem koji imaju Vojvođani, koji kada završe berbu prvo moraju da ga smeste u sušare ili javna skladišta, ističe Damljanović.
Ratari u Bačkoj i delu Srema, zapadne Srbije i oni u višim planinskim predelima mogu biti zadovoljniji, dok je za ostale 2021. bila izuzetno nepovoljna. Sušom je najgore bio pogođen Banat, istočna Srbija, jug zemlje, delovi Šumadije, ali i delovi Srema i Bačke. Sistem agrotehničkih mera, posebno đubrenje nije dao odgovarajući efekat upravo zbog izuzetno visokih temperatura koje su dostizale i 40 stepeni.
Poljoprivredni proizvođači su obično nezadovoljni cenom ove žitarice pa su smanjili inpute u ovu proizvodnju što je na ovakvoj godini naročito doprinelo drastičnom smanjenju prinosa.
Što se tiče setve pšenice i ostalih strnina evidentna je povećana zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača pre svega zbog manjih ulaganja i veće sigurnosti u proizvodnji, tako da je ona je u potpunosti završena na području Moravičkog okruga.
Pšenica se ovde ne seje iz ekonomskih razloga, odnosno zbog zarade, već zbog plodoreda, odnosno stalnog obrta kultura, higijene zemljišta i slično na oko 6.800 hektara. U jesenjoj setvi posejano je i oko 2.000 ha ozimog ječma kao i oko 1.500 ha tritikalea i ozimog ovsa. U toku ranog proleća na teritoriji Moravičkog okruga seju se jari ječmovi na površini od oko 1.000 hektara i oko 1.300 ha ovsa. Kada je u pitanju raž – samo u tragovima može da se nađe na ovom terenu, navodi čačanski stručnjak.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
