Ova poslastica je gušća i od džema, i od pekmeza, a ima najmanje šećera. Kod nje se šljive pasiraju pre kuvanja, pa je tekstura potpuno glatka, nema komadića voća. Potrebno je 6 kg šljiva, dva kg šećera, sok od tri limuna, dve kesice vanilin-šećera i po želji 200 ml ruma.

Šljive dobro oprati, oljuštiti i izvaditi koštice. Ukoliko su krupne i tvrde, koristiti nož za ljuštenje krompira. Ako su pak mekane, preliti ih toplom vodom i ostaviti da odstoje 5 do 10 minuta, posle čega će ljuska sama otpadati.

Oljuštene plodove valja samleti u blenderu ili mašini za mlevenje mesa. Mlevene staviti u šerpu, preliti ih sokom od limuna, kuvati oko 20 minuta i tek tada dodati šećer i nastaviti kuvanje dok se ne dobije gusta smesa. Tokom kuvanja, važno je stalno mešati. Kada se marmelada dovoljno zgusne, dodati vanilin-šećer i, po želji, rum. Da biste proverili da li je dovoljno kuvana, sipajte jednu kašiku marmelade u manju posudu i ohladite. Tek tada se vidi prava gustina. Ako marmelada nije dovoljno gusta, nastavite kuvanje. Vruću marmeladu sipajte u prethodno zagrejane i sterilisane tegle i zatvorite.

Požegača, stenlej, mildora

Kada razmatramo domaće sorte šljiva idealne za pravljenje pekmeza, vrsta koju većina najradije odabere je požegača. U Vojvodini je ova sorta poznata kao mađarka, u Hrvatskoj je zovu bistrica. Takođe, ovu šljivu možemo naći pod imenima ćustendilska šljiva, plava šljiva, vengerka. Ona je favorit zbog visokog sadržaja suvih materija, često preko 20 odsto, impresivne arome, prelepe intenzivne boje i lakog izbacivanja koštice. 

Druga sorta koja je vredna pomena je čačanska rodna, treća stenlej, posebno kada se gaji na višim nadmorskim visinama, jer tako sakuplja veliku količinu šećera. Postoji jedna sorta šljive koju je razvio Institut za voćarstvo u Čačku, koja može da akumulira do 30 odsto šećera. Poznata je pod nazivom mildora i sjajna je za džemove.

Piše: Svetlana Mujanović