U Krušaru kod Ćuprije oko 40 hektara je pod voćem, što ga čini najvećim voćarskim selom u opštini. Porodica Stajić nekada se bavila isključivo ratarstvom i obrađivala je više od 100 hektara zemlje, a pre četiri godine su odlučili da se posvete voćarstvu. Na osam hektara posadili su dunju, višnju i šljivu.
Piše: Jelena Lukić
Problem s kojim se suočavaju poslednjih godina je nedostatak radnika za berbu, i pored toga što je prošle godine radnička dnevnica bila 3.000, a ove godine 4.500 dinara. Zato su Stajići odlučili da prošle godine kupe mašinu za berbu višanja koja je koštala 20.000 evra. Prema računici, ova investicija će se isplatiti nakon samo tri sezone.
Stone sorte traže više rada i pažnje
– Kupili smo tresač višanja kojeg vuče traktor. Mašina otrese višnje sa drveta, koje zatim idu na traku, pa u gajbicu koja se tovari na kamion. Mašina bere 3 do 4 stabla u minuti i zamena je za 60 radnika dnevno. Tako berbu obavljamo sa sedam radnika. Oni za jedna dan oberu oko 1 do 1,5 hektara, dok bi radnici za isto vreme ručno obrali oko 30 ari. Ovaj berač nama štedi dnevnice i obroke za radnike. Računica kaže da za ručno branje tri hektara višanja treba od 11.000 do 13.000 evra. Kod nas u Pomoravskom okrugu mislim da samo još jedan voćar ima berač. Može da se koristi i za uslužnu berbu koja se plaća 10 dinara po kilogramu. Ova mašina može da bere i šljivu, industrijsku jabuku, kajsiju, breskvu – ističe Nikola Stajić (33) koji se voćarstvom bavi uz pomoć oca Dragana.
I pored toga što je dnevnica skočila, radnika nema na tržištu. Stajići nude i dobru platu, stalno zaposlenje, ali radnike ne mogu da nađu. Kažu da mašinisti za tresačem imaju dnevnicu od 50 evra.
