Maslina je zimzeleno drvo koje se tradicionalno vezuje za Mediteran, ali se sve češće može videti i u dvorištima i na terasama u Srbiji. Osim što pleni svojim izgledom, naročito kada se gaji kao dekorativna biljka u saksiji, mnogi se pitaju da li može uspešno da raste u našim klimatskim uslovima i da li je moguće uživati i u njenim plodovima. O tome kako se maslina ponaša u domaćim baštama i šta je važno znati pre nego što se odlučimo za njenu sadnju, otkriva za “Dobro jutro” Slađana Radosavljević, vlasnica rasadnika „Teodora“ u Bariču.

– Maslina veoma često se koristi i kao dekorativna biljka. Postoje različiti kultivari, među kojima su evropski i suptropski. Uglavnom je reč o mediteranskoj biljci koja najbolje uspeva tamo gde zimske temperature ne padaju ispod pet stepeni Celzijusa, jer je osetljiva na izmrzavanje – objašnjava Radosavljevićka.

U Srbiji se maslina uglavnom gaji u saksijama, pre svega zbog klimatskih uslova koji nisu uvek pogodni za njen rast i razvoj. Iako pojedine sadnice mogu da prezime napolju, plodonošenje je znatno veći izazov. Posebno su zanimljive kalemljene, dekorativne forme sa stablom i krošnjom na vrhu, koje se sve češće koriste za uređenje dvorišta i terasa.

– U poslednje vreme koriste se i kultivari kalemljeni na visoko, takozvane kuglaste forme, kod kojih je dole stablo, a gore krošnja. I sama imam masline koje mi za sada prezimljavaju napolju bez ikakvih problema. Međutim, znam i za primerak posađen u okolini koji ima sedam ili osam godina, a još nije počeo da rađa – kaže naša sagovornica.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih maslina u Srbiji teško donosi plodove jesu vremenski uslovi u periodu cvetanja. Iako može da preživi zimu, kasni mrazevi i nepovoljno vreme tokom proleća mogu da utiču na formiranje plodova.

– Maslina ne voli vetrometine, naročito u periodu cvetanja. Kada duvaju prolećni vetrovi ili nastupi kišovit period, dolazi do problema sa oprašivanjem, a cvetni pupoljci mogu da izmrznu. Zbog toga evropski kultivari kod nas veoma slabo plodonose.

Masline mogu da se beru zelene ili kada sazru, kada dobijaju tamnoljubičastu, gotovo crnu boju. Ipak, ako se uzgajaju u našim uslovima, ne treba očekivati prinose kakvi su uobičajeni u mediteranskim zemljama.

– Postoje različite podele kultivara, ali one kod nas još nisu zaživele u tolikoj meri – objašnjava naša sagovornica.

Iako je maslinovo ulje poznato po svojim nutritivnim svojstvima, plodovi masline ne mogu se jesti neposredno nakon berbe bez odgovarajuće pripreme. Potrebno ih je obraditi kako bi bili pogodni za konzumaciju.

– Ako se plodovi koriste za jelo, potrebno je da se potope u salamuru, odnosno rastvor soli i vode, i da u njemu odstoje određeno vreme – kaže Radosavljevićka.

Kada je reč o zemljištu, maslina nije naročito zahtevna biljka. Za razliku od mnogih drugih voćnih vrsta, ne odgovara joj previše bujan rast, jer on ne mora nužno da znači i bolje plodonošenje.

– Ona ne traži posebno plodno zemljište. Čak joj više odgovaraju nešto siromašnija zemljišta. Maslina je spororastuća biljka, a kada se sadi u veoma plodno zemljište, može da razvije mnogo mladara i da dosta poraste, ali to ne znači da će kasnije davati plodove.

Na domaćem tržištu mogu se pronaći i sadnice maslina uvezene iz Albanije, koje se često prodaju sa plodovima. Međutim, njihov atraktivan izgled u trenutku kupovine ne znači da će nastaviti da rađaju i narednih godina.

– To je uglavnom jedini rod koji ćete videti u trenutku kada ih kupite. Već narednih godina, u našim uslovima, one prestaju da plodonose – navodi Radosavljevićka.

Zbog toga se maslina u Srbiji pre svega uzgaja kao ukrasna biljka. Njeni srebrnkasti listovi, karakteristična krošnja i izgled stabla čine je zanimljivim izborom za uređenje prostora, posebno za one koji žele da u svom dvorištu ili na terasi stvore mediteranski ambijent.

Posebnu pažnju treba obratiti na prezimljavanje, jer način zaštite zavisi od forme u kojoj se maslina uzgaja. Dekorativne, visoko kalemljene sadnice osetljivije su na niske temperature.

– Dekorativne masline kalemljene na štapu poželjno je tokom zime zaštititi ili uneti u zatvoren prostor. S druge strane, moje masline koje su izrasle iz semena za sada su bez problema prezimljavale napolju – kaže naša sagovornica.

Osim što je zanimljiva zbog svog izgleda, maslina je poznata i po izuzetnoj sposobnosti obnavljanja. Čak i nakon ozbiljnih oštećenja, može ponovo da razvije nove izdanke i obnovi krošnju.

– Maslina je veoma otporna biljka i brzo se regeneriše. Viđala sam u Grčkoj zasade koji su izgoreli u požarima, a zatim se obnovili. Na pojedinim stablima ostale su samo grančice, ali se kasnije ponovo razvila krošnja. Ona zaista ima veliku sposobnost regeneracije tkiva.

Ipak, otpornost ne znači da maslina može da se sadi bilo gde i bez ikakve zaštite. Za uspešan uzgoj važno je odabrati odgovarajuće mesto, izbegavati izložene i vetrovite položaje i voditi računa o kasnim prolećnim mrazevima.

Dijana Maksimović