U „Botaničkom rečniku“ Dragutina Simovića za matičnjak se navodi oko pedeset narodnih imena, a neka od njih su: arbaroža, limunada, limunika, maternjak, medenika, medni list, pčelarica, rojevica…
Ova čudesna višegodišnja zeljasta biljka pripada porodici usnatica (Lamiaceae). Izdanak intenzivno miriše na limun. Stabljika je uspravna ili samo pri osnovi polegla, visine 30 do 80cm, četvorouglasta, što je karakteristično za biljke iz porodice usnatica. S većine čvorova, koji se nalaze na stabljici, polaze dugačke i razgranate grane, pokrivene zaštitnim dlakama i brojnim žezdastim ljuspama. Rizom je kratak, a razvijaju se i kratki podzemni stolini, pokriveni mesnatim donjim listovima. Listovi su na lisnim drškama, jajastog do skoro romboičnog oblika, na vrhu kratko zašiljeni, pri osnovi sracasto usečani, a po obodu grubo, testerasto nazubljeni. Liska je na licu pokrivena proređenim dlakama ili je skoro gola, a na naličju se nalaze žlezdane ljuspe. Cveta od juna do avgusta.
Mnogobrojne studije svedoče o delovanju matičnjaka na stres, nesanicu i napetost, a sve su potvrdile njegovu delotvornost. U kombinaciji s valerijanom, jednako je delotvoran poput leka triazolama, koji se koristi za smirenje, ali, za razliku od ovog leka, ne uzrokuje nikakve nuspojave.
Matičnjak pojačava koncentraciju i podstiče bolje rešavanje tekstualnih i slikovnih zadataka. Smatra se da pomaže obolelima od Alchajmerove bolesti da poboljšaju pamćenje i koncentraciju.
Matičnjak nosi mnogo epiteta. To je mirisna, lekovita, ukrasna, začinska, aromatična, industrijska i medonosna biljka. Prirodno se može naći u svetlim listopadnim šumama, po čistinama i obodima u vidu jednog ili nekoliko busenova. Retko koja biljka može tako lako da se gaji kao matičnjak. Dugovečna i veoma otporna biljka, ali kao i drugo kulturno bilje, brže i bolje će napredovati na rastresitom zemljištu, gde ima dovoljno vlage.
Matičnjak daje dosta semena. Ona su sitna, mrka i tvrda, s vrlo dobrim stepenom klijavosti. Seje se poput paprike, paradajza i kupusa, pa se taj rasad matičnjaka rasađuje u maju ili junu, na stalna mesta, s rastojanjem od pola metra između strukova matičnjaka. Ukoliko se, pak, opredelite na rasađivanje iz busenova, najbolje je to odraditi na jesen, jer su kod nas proleća uglavnom sušna i vetrovita.
Najveći procenat lekovitih aktivnih materija nalazi se u listovima matičnjaka, kao i u cvetu, ali pošto cveta prilično kratko, nema toliku primenu kao list. Listove je najbolje brati pre cvetanja, jer su tada najsvežiji, imaju najviše aktivnih materija u sebi, kao i etarskog ulja i tada intenzivno mirišu. Berba se obavlja po lepom, sunčanom vremenu, kada više nema rose. Ne preporučuje se držanje i prenošenje u vrećama, jer se tada lišće nabija i gnječi. Najbolje je da se lišće prenese u korpicama i odmah ostavi na sušenje. Sušiti treba u što tanjem sloju, u hladu na jakoj promaji ili u sušnici na temperaturi do 40 stepeni. Na visokim temperaturama matičnjak gubi miris i lekovitost. Kada se matičnjak osuši, mora se odmah hermetički zapakovati u kartonske kutije i držati na hladnom i mračnom mestu.
