Dobitnik medalje časti Novog Sada 2020. godine je Branislav Gulan, publicista, novinar i književnik, koji se pola veka bavi agroekonomijom sela u Srbiji. Medalju časti, koju tradicionalno dodeljuje Ekološki pokret Novog Sada, uručio mu je presednik Nikola Aleksić. Priznanja su mu dodeljena za ukupan poluvekovni rad u oblasti, nestajanja i očuvanja sela u Srbiji. Stvaralačko i naučno delo dobitnika visokog priznanja Novog Sada, Branislava Gulana, je blizu 150 naučnih i stručnih radova koje je prezentovao na naučnim i stručnim skupovima u zemlji i svetu. Pored toga on je na temu agroekonomije i privrede, kao autor i koautor objavio oko 25 knjiga. Poslednja je ,,Ruralne sredine u Srbiji – spasavanje sela i države“ kao nova razvojna filozofija. Objavljena je prošle godine u izdanju novosadskog ,,Prometeja“. Ova knjiga je od strane ,,Svetionika“ iz Kragujevca proglašena za knjigu godine u ovoj oblasti, a ono što u noj piše bio je i projekat godine jer je autor ukazao na probleme sela u Srbiji, i ponudio rešenja, šta i kako treba raditi da bi se sačuvala preostala sela i varošice u Srbiji.
Brigu o selima Srbije do nedavno vodilo je oko 35 različitih institucija u zemlji. Rezultati su bili katastrofalniji. Od 4.700 sela, u kojima živi 40 odsto stanovništva, u fazi nesajanja je 1.200, ili svako četvrto. Posle Gulanovog poluvekovnog ukazivanja na probleme u ovoj oblasti, nestajanje sela i seljaka (imamo 570.000 gazdinstava), zapostavljenog zadrugarstva, država je uvidela i prihvatila probleme i počela da ih rešava. Dobitnik visokog priznanja Novog Sada, naglašava da pojam selo ne postoji ni u Ustavu Srbije, što dovoljno govori o dosadašnjoj brizi države za selo i njegove stanovnike. Kako bi se stanje poboljšalo ministiar za brigu o selu u Valdi Srbije Milan Krkobabić, inicirao je donošene prvog zakona o selima, koji podrazumeva izmene i dopune zakona o teritorijalnoj organiazciji Srbije. U izmenama Ustava Srbije selo mora dobiti svoje mesto. Krkobabić posebno naglašava da se precizno moraju definisati koje će biti nadležnosti novoformiranih seoskih opština. To znači da domaćine treba dovesti u poziciju da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju i odlučuju.
-Publicista Branislav Gulan koji pola veka prati zbivanja u selima Srbije, desetak hiljada svojih tekstova, analiza, autorskih priloga i informacija, počinjao je rečima: briga o selu! Dakle, posle pola veka upotrebe te reči u javnosti, sad je i izvršna vlast u zemlji shvatila kakvo je stanje u selima Srbije pa je te reči, ugradila u ime novoformiranog ministarstva. Loše stanje u selima došlo je do kritične tačke, a sada se vidi ,,i svetlo na kraju tunela, rekao je Nikola Aleksić, prilikom uručenja visokog priznanja Branislavu Gulanu i napomenuo da dolazi vreme predlaganja seta zakona o selima. To zanči da od sela koia nesaju, treba odabrati ona koja imaju šanse za opstanask, ostanak i samoodrživost, pa u njih i ulagati. To je i način za prevaziulaženje oštrih razlika između urbanih ruralnih delova Srbije jer, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Kako kaže Gulan, nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Jer, od 4,709 sela u Srbiji, nestaje svako četvrto ili oko 1.200 njih. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemljom bez naroda, rekao je Gulan, navodeći podatak da je u 1.034 naselja manje od po 100 žitelja, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku. Posebmno mesto u preporodu sela imaju mladi koje treba zadržati u njima.
-Ciljna grupa moraju biti mladi, svršeni srednjoškolci poljoprivrednmih škola. Takvih godišnje ima oko 2.500. Treba im stvoriti uslove i ponuditi im da ostanu da žive i rade na selu. Značajan doprinso tome daće buduća akcija da se oko 200.000 hetkara državne zemlje prosledi mladima, svakome po 50 hektara. Ona će biti njihva sve dok je obrađuju. Predloženop je i da se Srpska pravoslavna crkva uključi u akciju kao dobrotvor, odnosno da od vraćenih joj 70.000 hektara njiva, pokloni mladima bar 20.000 hektara svog poseda, kaže Branislav Gulan i dodaje da ne treba gubiti iz vida da je trend napuštanja ruralnih sredina prisutan i u drugim zemljama. Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavljati. Neke zemlje su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalje izrazito ruralna. Međutim, osnovna razlika je u tome što razvijene zemlje vode politike u kojima je prosperitet ruralnih sredina jedna od prioritetnih oblasti, pa ulažu u infrastrukturu, zdravstvo, poljoprivredu… Srbiji su usta puna sela samo u političke i promotivne svrhe, sva ulaganja su svedena na minimum.
-Najblaže rečeno, licemerno je pozivati na povratak na selo u uslovima kakve imamo. Hajde da poboljšamo kvalitet života ljudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlja, u škole, puteve… Postoje li uopšte podaci o tome koliko ova zemlja ulaže u ruralni razvoj? Iz godine u godinu, iz dana u dan, poslednjih decenija viđali smo samo propadanje, nikako prosperitet. Ljudi su bili demotivisani, ojađeni. Usuđujem se reći i uplašeni sasvim realnog scenarija da ovdašnja sela naseli stanovništvo iz drugih kultura, to jest migranti s Bliskog istoka, kaže Gulan.
Po njemu, probleme sa kojima se suočava seosko stanovništvo generalno uzrokuje to što se proteklih pola veka “na čelo lokalnih samouprava postavljaju poslušnici, a ne ljudi od ugleda izabrani po volji građana”. Takvi kadrovi rade isključivo po direktivi njihovih centrala, ne vodeći računa o potrebama građana. Naučeni su da nemaju inicijativu već se njihov rad svodi na zadovoljenje partijskih zahteva, kao što je bilo prikupljanje autobusa za miting ukazao je Gulan.
