Smilje je pretežno mediteranska biljka. U našem okruženju uspeva na hrvatskom primorju, kao i na Korzici. Otkud onda kod Paraćina nepregledna polja smilja? Odmah pored njih su parcele s matičnjakom, zasađene zbog jednog prirodnog i malo poznatog fenomena. O gajenju ove dve biljke najviše u našoj zemlji zna Novica Šutić, inače mašinski inženjer po obrazovanju, koji je pre dve decenije prvo počeo da skuplja, a potom i da gaji lekovito bilje.
Da li je mediteranska klima stigla do Paraćina?
Pod Šutićevom „komandom“ je 200 hektara zemlje pod lekovitim biljem. Od toga 140 hektara je zasađeno smiljem. Do 2020. godine njegova proizvodnja trebalo bi da pokrije dve trećine svetske potražnje za etarskim uljem smilja. Zbog čega i kako ga je moguće gajiti baš u ovom regionu?
Rizikovao i–uspeo
-Očigledno je da je došlo je do promene agro-meteoroloških uslova. Iskoristio sam informaciju klimatologa da se Mediteran povukao ka centru Evrope. To je bio glavni razlog koji me je podstakao da pre šest godina zasadim prve parcele. Preuzeo sam rizik i mislim da sam uspeo – objašnjava Novica Šutić.
Zemlja na kojoj Novica sadi smilje je alkalna i sa mnogo kamena. Pokazalo se da se smilje odlično ponaša na ovom području. Bilo je skepticizma, kaže, čak i u stručnim krugovima. Profesori sa poljoprivrednih fakulteta koji nisu verovali u njegov projekat sada rado sarađuju s njim. Druga važna stavka, navodi Šutić, bila je kvalitet ulja koji dobija od smilja. Nakon verifikacije Instituta „Josif Pančić“ da je ulje koje pravi u sopstvenoj destileriji odličnog kvaliteta, vrata za inostrane kupce su se otvorila.
-Od tog trenutka više nisam imao kočnice. Kupci su iz Amerike i Belgije, koji dalje distribuiraju ulje proizvođačima u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Moj tim i ja smo imali sreću da na vreme zasadimo smilje i sada možemo da projektujemo količinu od 10 tona ulja od ove lekovite biljke godišnje. A, u svetu se svake godine potražuje od 15 do 20 tona. Matematički gledano, vrlo brzo imaćemo dve trećine udela u ukupnoj svetskoj potražnji – navodi Šutić.
Vrlo unosan posao
Zasade smilja Novica je zasnovao na principima organske proizvodnje, te nema upotrebe nikakvih hemikalija. Korov se odstranjuje ručno.
-Godišnje je potrebno organizovati sedam do osam okopavanja. Jedina briga je zapravo da bude što manje korova. Smilje ručno beremo i okopavamo. Ulje dostiže cenu od 1.800 evra, ali to je berzanska roba i već sutra može biti znatno jeftinije ili znatno skuplje. Moja projekcija kada samo dlučio da se ovim bavim je da sa cenom od 350 evra po litru nisam na gubitku – dodaje Šutić.
Ali, dok se ne stigne do skupocenog ulja koje može dobro da se naplati potrebno je dosta novca i rada. Početno ulaganje za hektar smilja je od tri do pet hiljada evra i proizvodnja mora postepeno decenijama da se uspostavlja. Zato on kaže da bio ovo mogao da bude novi generacijski posao u Srbiji. U prvoj godini pokrivaju se elementarni troškovi, a novac počinje da se zarađuje tek u trećoj. Nakon početnog ulaganja, kasnije najviše novca je potrebno za radnike koji kopaju i beru bilje.
Zanimljivo je da Novica ne može sada da proceni životni vek smilja u Srbiji.
-Pionir sam u ovom poslu, ali procenjujem da će zasadi trajati od 10 do 15 godina.
Zemljište na kojem gaji smilje je karbonatno i baš zbog toga nepogodno za uzgajanje većine kultura tipičnih za ovo podneblje. Kategorizovano je kao devastirano, odnosno siromašno i lošijeg kvaliteta. On je tu manu iskoristio kao svoju prednost.
Tu je krečnjačka zemlja
Upravo na tom mestu, između Kučajskih planina i Rtnja, Novica na jednoj njivi gaji matičnjak, koji važi z akontinentalnu biljku. Druga parcela udaljena je oko pet metara i na njoj je smilje, karakteristično za mediteransko podneblje.
Zanimljivo je da ove dve parcele, iako su jedna do druge, imaju sasvim drugačiju strukturu zemljišta i nalaze se na različitim nadmorskim visinama. Razlika je istina veoma mala, tek tri metra, ali očito dovoljna za one koje znaju da je uoče.
-Njiva gde sam zasadio matičnjak je humusna i odgovara ovoj biljci. Samo nekoliko metara dalje, i na nešto većoj nadmorskoj visini, gajim smilje. Tu je krečnjačka zemlja, jako porozna i sa dosta kamena. Zašto je to tako, mogli bi da objasne veći stručnjaci od mene – kaže Šutić.
Zemljište neograničenih potencijala
Ovaj proizvođač tvrdi da na ovom području ima čak sedam različitih struktura zemljišta koje daju mogućnost za gajenje više vrsta lekovitog bilja.
-Žargonski rečeno, ovo je „ludo“ zemljište sa neograničenim potencijalima. To je izgleda specifičnost ovog područja da možete gajiti kulture različitog podneblja blizu jedne drugih. Stručnjaci iz oblasti poljoprivrede ovde dovode svoje studente ili rade doktorske disertacije. Ja sam laik što se tiče klimatologije, mašinac sam po struci. Međutim, rizikovao sam na osnovu informacija i svog instinkta. Kada su me pitali gde sam video da se jedna do druge gaje kontinentalna i mediteranska biljka, odgovorio sam im – u mojoj glavi – kaže Šutić.
Pre 19 godina Novica je počeo da se bavi skupljanjem divljorastuće flore, poput petoprtstice i sremuša. Krenuo je i sa destilacijom, odnosno proizvodnjom etarskih ulja , I otuda ideja da i sam gaji lekovito bilje.
-U svojoj proizvodnji imam devet kultura. Osim matičnjaka i smilja, gajim I lavandu, žalfiju, vresak, dve vrste timijana. Spremam se da zasadim i rimsku kamilicu. Kupci iz Belgije su nas svrstali u kvalitetne dobavljače. Dobro se kotiramo ne samo po kvalitetu, već i po količini koju možemo da isporučimo – dodaje naš sagovornik.
Prepoznao prirodni fenomen
Na poljima Novice Šutića ima mnogo iznenađenja. Dve njive u ovom mestu nalaze se na pet metara razdaljine, ali su na različitoj nadmorskoj visini i imaju različitu strukturu zemljišta. Baš taj mali fenomen on je prepoznao, te na jednoj gaji mediteransko smilje, a na drugoj kontinentalnu biljku – matičnjak. Zato, kada bi laike pitali gde je granica kontinentalne i mediteranske klime u Srbiji, oni bi iskustveno mogli da odgovore da je u selu Gornja Mutnica kod Paraćina.
B. Nenković
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
