Phytomyza (Napomyza) gymnostroma u Srbiji je otkrivena u okolini Beograda pre 30 godina i od tada se proširila na celu republiku, nanoseći sve veće štete lukovičastom povrću. Nekih godina ume da prepolovi rod. U poslednje vreme nanosi sve veće štete crvenom luku i praziluku i u Mađarskoj i Sloveniji, gde je zovu miner praziluka. Ima dve generacije godišnje, prolećnu i jesenju, a prezimljava u stadijumu lutke u mladim biljkama luka iz jesenje sadnje i u praziluku, u polju ili u trapu. To je veoma sitna štetočina, odrasla muva je duga svega dva-tri milimetra, sivocrna, sa žutom glavom i bokovima. Larva je crvolika, duga oko pet milimetra, bledožute boje, a lutka je crveno-smeđa, nešto sitnija od larve.
Odrasle muve počinju da lete krajem marta – početkom aprila, a sreću se do kraja aprila, napadaju biljke luka iz jesenje i rane prolećne sadnje. Hrane se listovima, ostavljajući karakteristične, u nizu raspoređene bele pege. Ženke polažu jaja u osnove spoljašnjih listova, ispod epidermisa. Larve se hrane parenhimom i, spuštajući se iz osnove lista u stablo i lukovicu, ostavljaju prazne hodnike, tj. mine. Zadržavaju se samo u spoljnim, ovojnim ljuspama stabla i lukovice, po čemu se razlikuju od lukove i muve belog luka koje prodiru u središnji deo biljke. Biljke s larvama minirajuće muve imaju meko, naborano stablo, sa žutim i suvim spoljašnjim listovima. U jednoj biljci može se naći i do 20 larvi. Prelazeći iz jedne u drugu ovojnu ljuspu, larve, osim hodnika, za sobom ostavljaju i otvore na listovima, kroz koje prodiru razni patogeni i ubrzavaju propadanje zaraženih biljaka. Slabije napadnute biljke se kasnije oporave, ali daju manje glavice, koje se ne mogu dugo čuvati. Zbog razvučenog perioda letenja odraslih muva, larve se u biljkama nalaze tokom aprila i maja. U maju se na krajevima hodnika – mina u stablu, lukovici ili blizu samog korena ulutkavaju. Tokom letnjih meseci minirajuća muva miruje u stadijumu lutke u napadnutim biljkama ili u zemljištu, u koje dospeva otpadanjem s ovojnih ljuspi, prilikom vađenja zrelih lukovica. Muve jesenje generacije lete krajem septembra i tokom oktobra i tada oštećuju luk iz jesenje sadnje, kao i biljke praziluka, u kojima ostaju do narednog proleća. Jako napadnut praziluk potpuno propada ili mu je smanjena tržišna vrednost.
Zaštita je slična kao od prethodne dve vrste. Kao prvo, valja promeniti parcelu na kojoj će se gajiti beli luk, a dobre rezultate daje i čupanje i uništavanje biljaka na kojima se vide simtomi napada muve. Praziluk pre trapljenja valja detaljno pregledati da se ne „utrape“ i muve koje će, zaštićene od niskih temperatura, nastaviti da prave štete. Beli luk koji tokom zime ostaje u polju može da se zaštiti, ali ne i praziluk. U proleće štite se samo biljke luka koje se ostavljaju za zrele glavice, nikako luk koji će se koristiti kao sveže, mlado povrće. Dozvolu ima samo preparat na bazi acetamiprida – Tonus, Epik, Mospilan, Volej, Kestrel, Afineks i slični, koji se mogu primeniti u vreme leta muva, u proleće i jesen, u po dva navrata u razmaku od deset dana.
R. D. J.
