Vranjanca Miroslava Stanisavljevića zvanog Meda smatraju favoritom kad god se pojavi na takmičenju u spremanju gulaša. Zbog toga je poštovan od mnogih konkurenata koji pre nego što ono krene dođu da se sa njim pozdrave. E, a kada se označi start svi se drže svog kotlića i vatre u želji da ovo jelo najbolje naprave i domognu se pobedničkog postolja.
Ovo jelo on jednako dobro pravi i sa mesom i bez njega i to ga čini posebnim takmičarom u odnosu na druge. U obe varijante stavlja dosta povrća. Kada ga sprema sa mesom i povrćem u njemu obavezno dominira crni luk. Od mesa koristi junetinu i pikantnu dimljenu svinjetinu koja na kraju treba ovom jelu da da poseban šmek. Meso obavezno iseče na sitne kockice i potpeče u rerni da se prilikom kuvanja ne bi raspalo.
Količina mesa u njegovom kotliću uvek je srazmerna količini upotebljenog povrća kako bi na kraju, posle dva sata kuvanja, dobio kompaktnu masu za ovo jelo koje pravi bez zaprške. Od začina koristi samo so, vegetu, biber i malo majčine dušice. Povrće među kojima se uvek nađe najviše crnog luka, malo šargarepe, paškanata, celera i četiri do pet potpečenih i sitno izmrvljenih suvih paprika najpre dobro izdinsta na masti. Tokom dinstanja doda i začine po želji. Negde na sredini ovog procesa doda i malo sitno seckanog belog luka i ostavi da se i dalje dinsta na tihoj vatri.
– Posle nekih dvadesetak minuta uz povremeno mešanje u povrće dodam meso i čašu dobrog vina i pustim da krčka dok se sastojci ne sjedine – kazuje Miroslav ističući da u ovu masu obavezno doda i malo pečenog paradajza koji ne dozvoljava mesu da se prilikom kuvanja raspadne. Voli da je začini i nekom ljutom paprikom koja ovom jelu daje poseban ukus. Tokom spremanja ovog jela on dodaje vrlo malo vode i to sve sa ciljem da u njemu ostanu ukusi svih upotrebljenih sastojaka.
– Za gulaš gotovo uvek koristim juneće meso koje mora da bude sveže – kaže Miroslav i naglašava da ovo jelo pravi i od srnećeg mesa i mesa divlje svinje kada je u prilici da dođe do njega.
Ovakvu strast za kuvanjem naš sagovornik gaji još od detinjstva. Mirisi hrane iz kuhinje stalno su ga vukli prema šporetu oko koga je majka vešto poslovala. Živeo je kaže u radničkoj porodici na čijoj trpezi je svake nedelje bilo raznovrsnog mesa počevši od telećeg, svinjskog, jagnjećeg i praseg.
– I kao skormna radnička porodica svake nedelje znali smo sebi da priuštimo bogatu trpezu. Otac bi sa kolegama kupio tele na stočnoj pijaci i meso koje bi dobili od njega podelili bi na jednake delove i odnosili svako svojoj kući – priča Miroslav.
Kako je odrastao želja da se i sam lati kuvanja ga nije napuštala, ali nikada se time nije ozbiljno bavio. Priliku da pokaže šta zapravo zna pružila mu se tek kada se ukazala potreba da svojim kolegama lovcima i ribolovcima nešto skuva dok su na terenu. On to sa uživanjem radi i kada nema mesa na meniju on svoje drugove uvek počasti nekim lepim jelom od sastojaka koje sam nađe u šumi. Takav je i kada se nađe na nekom kulinarskom takmičenju gde dolazi sa posebnim zadovoljstvom jer ima priliku da uživa u druženju sa mladim ljudima.
Tekst i foto: Gordana Nastić
