Zova ili bazga, od davnina je poznata kao biljka s moćnim lekovitim svojstvima. Koristila se širom Evrope i Azije u tradicionalnoj medicini, gde je postala sinonim za prirodno lečenje prehlade, gripa i mnogih drugih tegoba. Najbolji dokaz je to što je crnu zovu pominjao i Hipokrat, koga smatramo ocem medicine.
Naši preci su verovali u njenu moć, a savremena istraživanja potvrđuju da je crna zova prava riznica zdravlja. U doba kada su lekovi bili oskudni, ona je bila prvi izbor za jačanje imuniteta i ublažavanje respiratornih problema. I danas, uz sve prednosti savremene medicine, ona nalazi svoje mesto kao pouzdana podrška zdravlju. Crna zova se vekovima koristi za lečenje rana, nanošenjem na kožu. Takođe se uzima kao oralni dodatak kod respiratornih bolesti kao što su prehlada i grip. Poznata je i po svojim antibakterijskim i antivirusnim svojstvima, ukupni sadržaj flavonola nadmašuje borovnice, brusnice, godži bobice i kupine.
Postoji nekoliko vrsta zove, ali najlekovitija i najviše korišćena u tradicionalnoj medicini je crna zova, prepoznatljiva po svojim malim, belim cvetovima raspoređenim u grozdovima koji se javljaju od maja do juna i tamnoljubičastim bobicama koje sazrevaju krajem leta. Ova biljka najčešće raste u vlažnim područjima, uz reke, šume i puteve. Uz pažljivo branje, oni postaju dragoceni sastojci za izradu čajeva, sirupa i drugih prirodnih lekova. Važno je pravilno prepoznati ovu vrstu, jer bobice nekih drugih vrsta zove mogu biti toksične.
U bobicama crne zove ima kalcijuma, esencijalne masne kiseline, flavonoida poput kvercetina i rutina, te vitamina A, B1, B2, B3 i C, koji igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja organizma. Njeni plodovi i cvetovi bogati su antioksidansima, posebno polifenolima i antocijaninima, koji štite organizam od slobodnih radikala i smanjuju oksidativni stres. Ovo može doprineti smanjenju upala, što je od posebne važnosti za zdravlje srca i prevenciju hroničnih bolesti poput dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. Osim toga, steroli i polifenoli u ovoj biljci pomažu u snižavanju nivoa holesterola i smanjenju krvnog pritiska, što dugoročno podržava zdravo funkcionisanje srca.
U ljudskoj ishrani najčešće se koriste cvetovi i bobice, mada je dokazano da i kora ima lekovita svojstva. Cvetovi se beru tokom proleća, dok su još sveži i mirisni, i najčešće se koriste za pripremu čaja i sirupa.
Čaj od cvetova i plodova
Čaj od crne zove pravi se od osušenih cvetova i bobica i jednostavan je za pripremu. Cvetovi se beru u punoj fazi cvetanja, odvoje im se manje cvasti i suše na promaji i u senci da zadrže boju. Suvi se pakuju u papirne vrećice ili staklene tegle i čuvaju. Zrele bobice mogu da se suše na suncu ili u dehidratoru, rerni ili drugom aparatu. Suvi se čuvaju u papirnim vrećicama ili staklenim teglama. Čaj se priprema tako što se jedna kašika cvetova i(li) bobica prelije s 200 ml ključale vode, ostavi da odstoji desetak minuta, a zatim procedi. Može se zasladiti medom ili žutim šećerom.
Piše: Svetlana Mujanović
