Početak jeseni je pravo vreme za sakupljanje i otkrivanje lekovitih svojstava plodova iz šume – šipurka, drenjina, trnjina, klekinja, plodova zove.
Najpoznatiji od svih šumskih plodova je šipurak od kojeg se prave izuzetno ukusni džem i marmelada. Plodovi šipurka koji se sakuplja za čaj i onaj koji se sakuplja za džem su u različitim fazama zrenja.
Crveni plodovi koji nam trebaju za džem treba da budu mekani da mogu lepo da se obrađuju. Šipurak koji sakupljamo za čaj treba da bude čvrst, narandžast, da bi mogao lepo da se osuši i da ga ne napadne plesan, kako bismo mogli da ga imamo cele zime za pripremu izuzetno kvalitetnog čaja.
„Smeju da ga upotrebljavaju sasvim mala deca, može da se upotrebljava u dužem periodu u kontinuitetu. Ovaj čaj jača odbrambene sposobnosti našeg organizma. Predstavlja pravu vitaminsku bombu i sadrži mnogo lekovitih sastojaka koji prvenstveno pomažu da ostanemo zdravi“, istakao je Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar.
Šipurak može da se kombinuje i sa drugim biljkama. Ukoliko želimo da pojačamo njegov efekat na zdravlje organa za varenje, preporučuje se ukusna čajna mešavina sa jednakim količinama nane i matičnjaka.
Još jedna korisna uloga šipurka je izbacivanje viška tečnosti iz organizma. U tom slučaju dobar izbor je čaj od kombinacije šipurka i klekinja. Druga opcija je mešavina sa kukuruznom svilom koja je takođe prirodni diuretik.
Problem bolnih ili slabije pokretljivih zglobova može se ublažiti čajem od šipurka u koji je dodato malo đumbira.
U zavisnosti od toga na kojoj nadmorskoj visini se sakuplja, šipurak dozreva u različito vreme.
„U nižim krajevima kao što je okolina Beograda, na Avali i na Kosmaju on je sad potpuno spreman za sakupljanje, a na nekim višim planinama to će biti za sedam do deset dana, u zavisnosti od temperature. U sledećih mesec dana je period kada se sakuplja plod šipurka“, objasnio je Antonijević.
Klekinje su ljubičaste bobice koje rastu na drvetu kleke. One se ne beru nego se drvo trese, što treba raditi veoma pažljivo da se ne bi oštetila ova zimzelena biljka. Zbog interesantnog ukusa klekinje su sastojak rakije klekovače i engleskog džina.
Odavno se u narodu koriste za lečenje respiratornog trakta, kašlja, bronhija, protiv infekcija organa za varenje, infekcija mokraćnih kanala.
Nauka je potvrdila lekovitost ovih bobica: esencijalno ulje koje se dobija destilacijom kleke deluje kao snažan antiseptik, dobro se bori i protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Zbog toga bi kleka trebalo da se nađe u svakoj kućnoj apoteci.
Mišljenje da etarsko ulje kleke može biti štetno za one sa osetljivim bubrezima je opovrgnuto. Ispostavilo se da je posebno korisno za ljude koji pate od mokraćnih infekcija.
Bobice koje izgledaju slično – gloginje i trnjine takođe imaju lekovita svojstva. Trnjine su krupnije, imaju snažni oporo-kiseli ukus i tek sa prvim mrazom postaju slatke.
„I trnjine i drenjine su veoma korisni plodovi i treba ih sakupiti jer deluju vrlo blagotvorno na organe za varenje, jačaju ceo organizam. Čaj od trnjina posebno se preporučuje ljudima koji pate od dijabetesa“, istakao je Antonijević.
Trnjine se sakupljaju u oktobru iako su već sada plave boje. Za razliku od njih, drenjine su spremne i mogu da se beru.
„Plodovi gloga – gloginje su crvene boje i fantastično deluju na srce i ceo kardiovaskularni sistem u kombinaciji sa cvetom i listom koji se sakupljaju u maju ili junu“, naglasio je Antonijević dodajući da se od bobica gloga pravi tinktura za spuštanje krvnog pritiska i jačanje srčanog mišića.
Plod zove je, za razliku od belih cvetova ove biljke, tamnoljubičast. Bobice se beru kada drščice postanu crvenkaste, a plodovi izuzetno tamni, gotovo crni.
Ove bobice ne bi trebalo jesti termički neobrađene.
„Neće vam se ništa desiti ako pojedete neku presnu bobicu, ali potrebno ih je termički obraditi“, upozorava Antonijević.
Od zovinih bobica pravi se koncentrovani sok, to jest sirup koji se koristi protiv virusnih infekcija, prvenstveno gripa, on deluje i blago laksativno, podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma, preporučuje se u kurama detoksikacije.
Od divljih jabuka i krušaka (po dva kilograma), zatim kleke, trnjina, gloginja, šipurka (po šaka svake vrste bobica), dve kašike šećera ili meda (da bi se pokrenuo proces fermentacije) pravi se gazirano piće vodnjika.
Svi sastojci stave se u čisto plastično bure, pokriju se mrežicom da plodovi ne bi isplivali na vrh i nalije se sa 10 litara vode. Bure se prekrije krpom, ostavi mesec dana na sobnoj temperaturi. Posle isteka tog perioda, trebalo bi da se prebaci na hladno mesto.
„Dobili ste pravu vitaminsku bombu, nešto što su naši preci na selu vrlo pametno koristili u zimskom periodu kada nema puno sveže hrane. U vreme pre suplemenata tako se rešavao vitaminski deficit“, objasnio je Momčilo Antonijević.
Vodnjika se po želji može razblažiti dodavanjem vode.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
