Poslednjih godina povrtarima koji gaje paradajz, posebno u plastenicima gde su i ulaganja veća nego u proizvodnji na otvorenom polju, sićušni insekt poznat kao moljac paradajza, stručno Tuta absoluta, postao je prava mora. Ovaj leptirić sam po sebi nije štetan, ali ima halavo potomstvo – larve, koje za kratko vreme mogu da unište kompletnu proizvodnju paradajza i obezvrede sva ulaganja.
Piše: Svetlana Mujanović
Ovaj „proždrljivac“ se izuzetno dobro prilagodio našim klimatskim uslovima i uspeva da prezimi kao jaje, lutka ili imago – odrasli leptirić. Može imati i do 12 generacija godišnje. Štetu prave larve na svim nadzemnim delovima biljke. Na listovima, između lica i naličja pravi hodnike, a može se ubušivati i u stablo. Najveće štete ipak pravi na plodovima paradajza, na kojima buši hodnike, i takvi nemaju tržišnu vrednost. Jedna ženka može da položi 40 do 250 jaja, a osim paradajza, štete pravi i na krompiru, paprici i plavom patlidžanu.
Tuta zadaje muke i povrtarima u okolini Novog Pazara koji paradajz gaje u plastenicima. Diplomirana inženjerka Svetlana Sučević iz ovdašnjeg PSS-a već godinama, zajedno s povrtarima, bije bitke protiv ovog napasnika.
Iskustvo je pokazalo da su u ovom slučaju insekticidi, ako se koriste sami, bez kombinacije sa drugim merama zaštite, zbog skrivenog načina života insekta – neefikasni. Zato inženjerka Sučević preporučuje da se u zaštiti od ove štetočine kombinuju sve raspoložive mere. Uz insekticide, važna je preventiva: agrotehničke mere koje na prvo mesto stavljaju plodosmenu, mehaničke mere koje podrazumevaju postavljanje insekticidnih mreža na sve otvore za ventilaciju i ulaze, uništavanje zaraženih biljnih delova – listova i plodova s minama i larvama, suzbijanje korova u plasteniku i oko njega.
Efikasna dopuna su i biološke mere zaštite, koje podrazumevaju praćenje štetočine pomoću feromonskih klopki, kako bi se otkrili prvi leptirići, pratila njihova brojnost i istovremeno izlovljavali. Korisne su i vodene klopke za masovno izlovljavanje odraslih moljaca i korišćenje prirodnih neprijatelja, poznatih kao parazitoidi jaja. Hemijske preparate mogli bi da zamene insekticidi biološkog porekla, u kojima je „aktivna materija“ neki predator. Na našem tržištu postoji komercijalni biološki preparat pod nazivom Mirical, u kojem se nalaze predatorske stenice. Ukoliko se u plasteniku nalaze prirodni neprijatelji, posebno se mora voditi računa o izboru insekticida, kako se ne bi uništila njihova populacija.
– Tek ukoliko sve ove mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, u program zaštite moraju se uvrstiti i hemijski insekticidi – ukazuje ovaj stručnjak. – To su insekticidi na bazi hlorantraniliprol u količini 0,175 – 0,2 l/ha čija je karenca jedan dan, zatim kombinacija a.m. hlorantraniliprol + abamektin u koncentraciji 0,08 – 0,1% (karenca tri dana), a.m. hlorantraniliprol + lambda cihalotrin u količini 0,4 l/ha(karenca tri dana), a.m. indoksikarb u količini 0,17 – 0,25 l/ha (karenca tri dana), a prilikom sprovođenja hemijskih mera zaštite valja poštovati karencu.
