Osim parazitnih gljiva, prouzrokovača bolesti, bobicama grožđa štetu nanose i grožđani moljci. Ima ih dve vrste – žuti i pepeljasti, koji imaju sličan način života i nanose podjednake štete.
Žuti je poznat oddavnina, a pepeljasti se počeo javljati kao štetočina tek početkom prošlog veka, proširio se svuda i po štetama mnogo nadmašio žutog. Pepeljasti voli toplije i sušnije uslove, kakvi su u našim vinogorjima, dok se žuti prilagodio hladnijim i vlažnijim podnebljima.
Pepeljasti moljac je povremena, ili kako to praktičari kažu – periodična štetočina. Naglo se javlja, štetu pravi godinu-dve, retko tri,i iznenada, sam od sebe, iščezava. Štete su velike ne samo zbog toga što je proždrljiv, već i zato što ga vinogradari ne očekuju i zasad ne zaštite u pravo vreme. Nekih godina može da «odnese» i 70 odsto roda.
Prezimljava kao lutka u pukotinama kore čokota. Ima tri, nekada i četiri generacije koje se prepliću i u godinama jakog napada u grozdovima se može naći od cvetanja do berbe. Gusenice prve generacije izjedaju cvetove, a druge obavijaju pređom mlade bobice kojima se hrane. Kroz tri-četiri nedelje pojavljuje se i potomstvo treće generacije koje se sada hrani starijim bobicama, ponekad i onim koje dozrevaju. Ove gusenice se najčeće povlače na skrivena mesta, gde se pretvaraju u lutke koje će prezimeti. Tokom nekih godina javlja se i četvrta generacija koja izjeda već potpuno zrele bobice.
U kišovitim godinama štete su znatno veće jer oštećene bobice napadaju i parazitne gljive.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
