Međunarodna unija za zaštitu prirode objavila je najnovije podatke za Crvenu listu ugroženih vrsta. Podaci pokazuju da je ugrožen opstanak više od 40.000 vrsta biljaka, životinja i gljiva.
Iako su nadživele dinosauruse, jesetre su danas među najugroženijim vrstama životinja na Crvenoj listi Međunarodne unije za prirodu, koja je najmerodavniji prikaz stanja biljnog i životinjskog sveta na planeti. Pre desetak godina bilo je ugroženo 85 odsto vrsta jesetri, a danas su ugrožene sve.
Skoro dve trećine vrsta jesetri i veslokljunki sada je označeno kao kritično ugroženo, dok je službeno proglašeno regionalno izumiranje jesetarske vrste u Dunavu.
– Istina je da nemamo dovoljno mera zaštite, a pritisci i dalje rastu i uvećavaju se. Dunav je jedno od najvažnijih staništa preostalih jesetri u Evropi, a mi smo još odavno izgradili hidroelektranu ‘Đerdap’ koja je značajno poremetila i migratorne tokove i izmenila tok Dunava, što je imalo ogroman uticaj, pored izlova i drugih problema. Konkretno, kod nas više nema morune koja se nekad izlovljavala i bila atraktivna za ribolovce. Danas, ukupno gledajući Dunav, od šest vrsta jesetri, jedna je potpuno izgubljena, dok od ostalih pet, četiri su krajnje ugrožene, što je najveća stopa ugroženosti na Crvenoj listi, dok je jedna, kečiga, možemo reći u najboljoj situaciji, ali je i ona ugrožene. Kao što znamo, u Srbiji je ona nedavno stavljena pod zabranu lova i zaštićena, ali sada je vreme da to sprevedemo u praksu, i da se ta zabrana izlova zaista i kontroliše, kao i prilov. I da se spreče dalji pritisci na reke koji se gomilaju, posebno na Balkanu, jer ćemo izgubiti i ovo što je uspelo da preživi preko sto miliona godina – naglašava Milica Mišković iz Međunarodne unije za zaštitu prirode.
Što se tiče biljnog sveta, s obzirom na to da je u pitanju velika skupina organizama, još uvek nedostaju podaci da bi se dobile precizne procene kao u slučaju životinjskih vrsta, ali je evidentno da je veliki broj vrsta ugrožen.
– Konkretno, gubimo čitave komplekse šuma, gubimo cele ekosisteme gde se menja vegetacija ili se potpuno uništava. Za Balkan je karakteristično to što imamo jako visoku stopu endemizma i imamo dosta biljaka koje su preostale kao relikti iz glacijalnih perioda, a koje su prisutne samo na Balkanu i nigde više, kao što je Pančićeva omorika, za koju svi znaju, a koja danas jeste ugrožena. Ili biljka gorocvet koji je nekada u Vojvodini bio široko zastupljen, a danas se jako teško nalazi – dodaje Miškovićeva.
Kako bi se situacija bar malo popravila donosioci odluka bi morali u svim razvojnim planovima i projektima da uvrste stavke koja su zasnovane na održivim rešenjima. Sa druge strane, direktna eksploatacija i ekološki kriminal nije dovoljno da zaštitimo samo na papiru, već se moraju imati mehanizmi kontrole i sprovoditi ih u praksi. Na kraju, i mi kao prosečni građani moramo imati odgovornost – zaključuje Milica Mišković iz Unije za zaštitu prirode.
U Srbiji je dve trećine živih vrsta ugroženo i zbog toga su pod strogom zaštitom.
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, obuhvaćene su 2.633 divlje vrste, a pod strogom zaštitom su 1.783, od čega su čak 1.042 vrste životinja. Među strogo zaštićenim vrstama je 50 vrsta sisara i 307 vrsta ptica.
Izvor: RTS
Foto: cuvariravnice.org
