Pre donošenja odluke o tome da li će ući u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), Srbija će morati da se opredeli za ili protiv prometa genetski modifikovanih organizama (GMO). Skoro su sve zemlje sveta članice STO. Od zemalja s naših prostora, jedino BiH i Srbija nisu članice, iako se smatra da je pripadnost ovoj organizaciji od velikog značaja za ekonomski sistem zemlje.
U javnosti je odjeknula izjava ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislava Nedimovića, koji je rekao da mi i ne moramo po svaku cenu da uđemo u STO (navodeći Rusiju za primer), ali da će Vlada pre donošenja odluke svakako tražiti stručno mišljenje naučnih institucija. Neki su to shvatili i kao guranje problema pod tepih, prema principu „zašto se sada baviti temom koja ne donosi naročitu korist, a mogla bi dodatno da uznemiri ionako uskomešanu javnost čak i na pomen GMO“.
Godine 2009. Srbija je donela Zakon o GMO koji zabranjuje njihovu proizvodnju i promet i stroži je od evropskog zakonodavstva, što je u suprotnosti sa standardima i STO i EU. Prema pravilima STO, ne može da se uvede zabrana prometa proizvodima za koje nije dokazano da štete ljudskom zdravlju, što je slučaj sa GMO, i pored svih neslaganja u stručnoj javnosti. Većina zemalja EU koja je odobrila promet i dalje vodi restriktivnu politiku i ima značajna ograničenja i kontrolu za promet ovih proizvoda, kao i stroga pravila za njihovo obeležavanje.
Prema mišljenju genetičara Miodraga Dimitrijevića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, signali koje država šalje su protivrečni. Sa jedne strane se o ovoj temi govori opreznije, a s druge se kaže „da će stručnjaci razmatrati izmene ovog zakona“.
– Vlada je 2009. donela restriktivan Zakon o GMO, menjajući onaj iz 2001, koji je bio više na liniji EU i zahteva STO. Ovim zakonom zabranjuje se svako prisustvo GMO u Srbiji, izuzev strogo kontrolisanih izuzetaka u naučne i medicinske svrhe. Naravno, ništa nije slučajno, kao ni to da je Zakon o GMO iz 2001, oko koga se niko nije bunio, zamenjen strožim. Sada je manevarski prostor za izmene trenutnog stanja veoma sužen – objasnio je Dimitrijević.
Razlog je pre svega to što je javnost u Srbiji izrazito protiv bilo kakvog upliva GMO i podržava Zakon o GMO iz 2009. Ovo se ne odnosi samo na širu javnost, već i na političke činioce na nivou lokalnih samouprava (gradova i opština) koji su u skupštinama 135 gradova i opština (oko 170) prihvatili Deklaraciju protiv GMO na prostoru svoje lokalne samouprave i u Srbiji.
– Još je važnije da je ta deklaracija prihvatana jedinstvenim glasanjima odbornika, bez obzira na stranačku pripadnost. Sa jedne strane postoji jasan i određen stav ne samo javnosti, već i najviših tela vlasti u najvećem delu lokalnih samouprava, a s druge se javlja „pritisak“ pojedinih međunarodnih organizacija, kao što je STO, da se Zakon o GMO promeni, radi dozvole prometa GMO i kroz Srbiju – naglasio je Dimitrijević.
On spoljne pritiske smatra „vaspitnim“, iz čiste potrebe da se upodobimo sistemu.
– Očigledno postoje neki drugi razlozi, osim volje i stava javnog mnjenja u Srbiji, koji sprečavaju vlast da izađe u susret ovim željama STO i EU. Iako se insistira na tome da smo uslovljeni pregovorima i poglavljima, kako sada stvari stoje, imaćemo još vremena pre nego što dođemo u situaciju da moramo da odlučimo – rekao je Dimitrijević.
On tvrdi da će bez izmene zakona naša zemlja jako teško pristupiti STO.
– Da li bi zakon trebalo menjati? Pre svega je neophodno da se promeni ponašanje kojim donosimo važne odluke s dalekosežnim posledicama. Bojim se da je situacija malo ispuštena iz ruku. Uostalom, obrazovan je Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, te se ne bih čudio da se upravo ovo novoformirano telo upita za savet i o pitanju prometa i gajenja GMO i da se odluka donese na osnovu njegovog stručnog mišljenja – zaključio je Dimitrijević.
M. Volčević
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
