Toplo vreme u januaru i februaru prouzrokovalo je kretanje vegetacije kod većine voćnih vrsta u vranjskom kraju. Rane sorte kajsije i breskve u martu bile su u punom cvatu, kada su se posle naglog zahlađenja u ranim jutarnjim satima pojavili mrazevi, a temperatura spuštala i do minus 3 stepena na Celzijusovoj skali.
Upravo su te niske temperature, prema rečima Suzane Jerkić, savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo u vranjskoj PSSS, najviše štete nanele ovim voćarskim kulturama koje su bile u punom cvetanju ili precvetavanju.
– U ovakvim prilikama cvet izmrzava na temperaturi od – 1 do – 2, a zametnuti plodovi na temperaturi od – 1 do – 5 Celzijusovih stepeni – ističe Jerkićeva i naglašava da su tada štete kod ranih sorti u većini slučajeva stoprocentne, a kod kasnih postoji mogućnost da jedan deo zametnutog roda ostane.
Po njenim rečima oštećenja od mraza nema na kasnijim sortama šljive, dok kod kruške i jabuke oni još uvek nisu vidljivi. U zavisnosti od vremenskih prilika tokom aprila meseca, pa sve do 6. maja, može doći do pojave kasnih prolećnih mrazeva koji mogu dodatno da nanesu štetu zasađenom voću. Jug Srbije je specifičan po tome kada usled ovih mrazeva najviše strada koštičavo i jabučasto voće.
– Voćari svoje zasade od mrazeva mogu da zaštite zadimljavanjem kada na tv- u objave da će temperature ići u minus. Samo zadimljavanje se obavlja paljenjem slame ili guma. Njihovim sagorevanjem ublažuju se niske temperature u voćnjaku koje redovno dovode do uništenja ili desetkovanja roda – kaže savetodavac Jerkić.
Ona ističe da se u ovakvim prilikama najbolji rezultati postižu takozvanim orošavanjem zasada. Nažalost njegova primena u vranjskom kraju je nemoguća zbog usitnjenih parcela i malih zasada voća, pa tako voćarima jedino preostaje da u vreme pojave mrazeva primene sistem zadimljavanja.
– Oni poljoprivredni proizvođači koji su tokom decembra i januara obavili krečenje stabala delimično su usporili vegetaciju voća od nekih 7 dana, koji dobro dođu u vreme mrazeva. Kreč koji se nanese na stablo odbija svetlost, usporava kretanje sokova na voćkama, a samim tim i početak vegetacije – podvlači vranjski savetodavac.
Zaposleni u vranjskoj Poljoprivrednoj službi konkretnu procenu ovogodišnjeg prosečnog prinosa voća na teritoriji Pčinjskog okruga mogu da daju u periodu maja meseca kada prođu sve opasnosti od mrazeva, kada voće precveta i kada se najbolje vidi šta je ostalo u zasadima.
Bez proređivanja plodova
Voćari ovog okruga tokom proizvodne sezone ne rade proređivanje plodova jer to regulišu kroz malo oštriju rezidbu. Na umanjenje prinosa utiču i mrazevi koji se javljaju tokom aprila meseca, a koji u zavisnosti od lokaliteta, ekspozicije, nadmorske visine budu različite jačine. Statistika je prethodnih godina pokazala da u ovom periodu kada intenzivno cveta šljiva, jabuka i kruška ima dosta i kišnih dana, a ukoliko se broj dana sa padavinama oduži ne dolazi do oprašivanja što takođe dovodi do smanjenja prinosa, tako da voćari Pčinjskog okruga apsolutno nemaju potrebe za neko proređivanje plodova.
Tekst i foto: Gordana Nastić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
