Kad prođe sezona malina, jagoda, borovnica i ostalog ukusnog sezonskog voća, na scenu stupaju stare, dobre mušmule. One su pravi vesnici zime, radujući ljubitelje kašastim sadržajem, skrivenim u pomalo hrapavoj korici. I tako dok ne padne sneg. A onda možemo da degustiramo i džem, koji se spravlja u poznu jesen, podsećajući izgledom na čokoladu.
Mušmula se bere u novembru, pre prvih mrazeva. Poslednje je slasno voće na podneblju Srbije, od kojeg proizvođači mogu da prihoduju pre dolaska zime. U Šumadiji se retko gaji, uprkos dobroj ceni na pijacama. Ali, u selu Čumić kod Kragujevca postoji jedan od najvećih zasada ovog, skoro zaboravljenog voća. U gazdinstvu Lazarević mušmulu gaje na 30 ari. U kasnu jesen uberu do 2.000 kilograma ploda i od njega uglavnom prave džem.
Džem od mušmula trenutno je jedan od najtraženijih proizvoda zimnice na beogradskim pijacama. Bez dodatka zrna šećera, ova zdrava namirnica našla je potrošače zbog ukusa, ali i hranljivosti. Lazarevići u jednoj turi napune i po 120 tegli džema. Sve što proizvedu- prodaju.
– Mušmula je zahvalna za preradu. Od jednog kilograma voća može da se napravi oko 600 grama džema. Kad ga kuvate u kazanima, pre podseća na čokoladu nego na voćnu poslasticu. Ne dodajemo šećer, već samo limun, da namirnica može dugo da se održi – kaže Đorđe Lazarevićkoji je u ovom porodičnom poslu sa suprugom Gordanom i tri ćerke.
Lazarevići su slučajno zasadili mušmule pre nekoliko godina. Imali su slobodnu parcelu, jer su na porodičnom imanju već imali posađeno sve od voća što su poželeli. Tako je mesto pod suncem našlo 120 stabala mušmule. Zadovoljni su i rodom, jer s jednog stabla uberu oko 15 kilograma. Ali, do pune rodnosti još treba da se čeka. Voćnjak je još mlad. Viđali su stabla sa kojih su domaćini brali i po sto kilograma mušmula.
– Trenutno beremo između 1.500 i 2.000 kilograma. Cena sveže mušmule na pijacama je konstantno dobra. Prodaje se za oko 100 dinara po kilogramu. Nešto prodajemo na pijaci, ali gajimo je prvenstveno zbog džema, koji je u poslednje vreme sve popularniji. Ljudima je interesantno, jer ga ranije nije bilo, već se mušmula jela samo sveža – dodaje Đorđe.
Sam zasad mušmula, koje su se ranije gajile samo u dvorištima za potrebe seoskih domaćinstava, nije zahtevan za održavanje. Nije potreban hemijski tretman jer je otporna na mnoge bolesti. Jedino je napada ervinija. Lazarević kaže da je prednost u dugovečnosti zasada, te se na taj način može preneti na sledeću generaciju koja može da računa na siguran prihod, bez obzira na to da li prodaje konzumnu mušmulu ili prerađenu. Veći zasadi mušmula u Šumadiji su prava retkost, dok ih u okolini Smedereva ima nešto više.
– Džem od mušmula je kremast. Ima boju čokolade koju deca toliko vole, i savršen ukus. Pre svega, zdrav je i bez štetnih dodataka – kaže Gordana Lazarević.
Vinari, pak, tvrde da mušmula odlično ide sa svim vrstama vina. A gastronomi kažu da mušmule, pečene na puteru i s karanfilićem, treba služiti uz divljač.
Novembar je mesec mušmula. Potražite ih pre nego što padne prvi sneg. Probajte da ove godine napravite i džem, jer je priprema prilično laka. Propasirajte mušmule i kuvajte ih do željene gustine. Na kraju dodajte limun.
Zdrava hrana iz komšiluka
Lazarevići se, inače, zalažu za kupovinu namirnica iz lokalne zajednice i smatraju da bi domaća ekonomija ojačala kada bi se u gradovima koristili isključivo proizvodi s farmi i gazdinstava iz neposrednog okruženja.
– Deca u našim obdaništima jedu industrijski džem, a u Šumadiji godišnje propadnu tone i tone voća, od kojih može da se napravi zdrava poslastica bez ikakvog konzervansa. Isto je i s lokalnim bolnicama, studentskim domovima i drugim ustanovama u kojima se sprema hrana. Svi zaobilaze lokalne proizvođače koji u svojim gazdinstvima imaju zdravu hranu – poručuje Gordana Lazarević.
Jačaju vid, jetru, bubrege
Mušmula je poznata 2.000 godina, a bila je najpopularnija u Srednjem veku. Prvi ju je opisao grčki botaničar Teofrastus, a botaničari kažu da je rođaka kruške i gloga. U Evropi se gaji vekovima, posebno u Francuskoj. Nutricionisti kažu da plod mušmule ima najviše kalijuma, sumpora, kalcijuma, vitamina B grupe, kao i hroma, titana i vanadijuma u tragovima. Narodna medicina tvrdi da mušmule poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, a dobre su i za krvnu sliku.
B. Nenković
Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.
