Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i takozvana propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

Vidovdan predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi. Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji. Obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

Prema verovanju kod Srba, cvetovi božura su isključivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu 28. juna 1389. godine, kada su iz zemlje natopljene krvlju kosovskih junaka nikli crveni božuri. Sem što štiti porodicu i decu od negativne energije, za ovaj cvet se vezuje simbolika u ljubavnoj magiji.

Naime, veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, devojkama u san dovodi budućeg muža. Ali, i udate žene trebalo bi da oprobaju trik sa vidovom travom. Pošto oko Vidovdana rastu dve vrste travčica: vidovčica – jakocrvenog i malog cveta i modra vida, sličnog cveta, treba ih pronaći obe, ubrati i staviti pod jastuk. Udate žene, šta sanjaju te noći to će im se i desiti.

Međutim, za devojke važi drugo verovanje. One bi trebalo vidovu travu, parče hleba i malo soli da stave pod jastuk. Pre nego što legnu, treba da izgovore bajalicu. Vidova trava pomoći će mladim neudatim devojkama da kroz vrlo kratko vreme upoznaju budućeg muža.

Takođe, veruje se da na Vidovdan treba ustati pre zore i gledajući prema Suncu, reći: “Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!”