Nada se lako gaji i ne traži puno

maj 18, 2025

NOVA SORTA ŠLJIVE IZ ČAČANSKOG INSTITUTA

Ukoliko želite šljivu koja dobro rađa, laka je za održavanje i ne zahteva veliki utrošak radne snage, preporuka je sorta nada, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Ova šljiva se zbog dobre transportabilnosti može koristiti i u preradi i kao konzumna, a randman sušenja joj je povoljan, manji je od četiri, što znači da je u proseku za kilogram suve šljive potrebno manje od četiri kilograma sveže.

– Nada je nastala u okviru posebnog programa oplemenjivanja čiji je osnovni cilj bio stvaranje novih sorti otpornih na šarku šljive. Dobijena je iz ukrštanja sorti stanley i scoldus. Oplemenjivači su dr Dobrivoje Ogašanović, prof. dr Slobodan Milenković i dr Svetlana A. Paunović. Sorta je zaštićena na teritoriji Republike Srbije – kaže dr Ivana Glišić iz Instituta za voćarstvo.

Dodaje da je nada umereno bujnog stabla i prirodno formira krošnju piramidalnog oblika:

Pogodna za gajenje u gustom sklopu

– Kako se reže i u kojoj formi će se gajiti, zavisi od toga koji uzgojni oblik voćari odaberu. Generalno, kod šljive su najzastupljeniji poboljšana piramida i kotlasta krošnja, dok se u zasadima veće gustine koristi vretenasti žbun. Sorta nada se odlikuje umereno bujnim stablom i prirodno formira krošnju piramidalnog oblika. Skeletne grane imaju otvorene uglove grananja i dobro su obrasle rodnim drvetom. Kalemljena na sejancu džanarike, može se gajiti na rastojanju 5m x3m (667 stabala po hektaru). Zbog umerene bujnosti, može biti pogodna i za gajenje u sistemima gustog sklopa što podrazumeva primenu uzgojnih oblika kao što su vretenasti žbun i vitko vreteno.

Plodovi ovako formiranog stabla, po rečima dr Glišić, sazrevaju u drugoj polovini avgusta oko sedam dana pre stenleja, i što je najbitnije nada redovno rađa:

– Sorta nada rano prorodi i redovno rađa. Odlikuje se visokim indeksom rodnosti (parametar koji predstavlja odnos između rodnosti i bujnosti). Prosečni prinos po stablu je oko 30 kg. Bitno je napomenuti da je samobesplodna i da za redovnu i visoku rodnost zahteva prisustvo adekvatnih oprašivača u zasadu. Kao dobri oprašivači preporučuju se sorte čačanska lepotica i čačanska rodna.

Tih prosečnih trideset kilograma plodova su odličnog kvaliteta i veličine, ujednačeni, ističe naša sagovornica i iznosi detalje:

– Plodovi su krupni i ujednačeni, prosečne mase 40 do 45 gr, eliptičnog oblika, sa blago izraženim šavom. Pokožica je tamnoplave boje, sa obilnim pepeljkom. Kvalitet ploda je odličan. Meso ploda je žute boje, čvrsto i sočno, srednje izražene arome. Sadrži prosečno 18 % rastvorljivih suvih materija i 11,5 % ukupnih šećera. Sadržaj kiselina u plodu je oko 0,4 %, zbog čega je indeks slasti ploda jako visok. Plodovi sorte nada se odlikuju visokim sadržajem ukupnih fenola, posebno flavanola i antocijana. Koštica je srednje krupna (prosečno 1,7 g) i u ukupnoj masi ploda učestvuje sa oko 4 %. Lako se odvaja od mesa ploda.

Dobro prilagođena našem podneblju

Nada je dobra i za preradu, i za konzum, što je za voćare, može se reći, dobitna kombinacija, naglašava dr Ivana Glišić:

– Kada je reč o nameni ploda, može se reći da je nada sorta kombinovanih osobina. Njeni plodovi se odlikuju dobrom transportabilnošću i pogodni su za stonu potrošnju, ali i za različite vidove prerade. Rezultati istraživanja u Institutu za voćarstvo pokazuju da je nada izuzetno pogodna za sušenje. Tome doprinosi odgovarajuća masa ploda, povoljan udeo koštice koja se lako odvaja od mesa, i tamna boja pokožice. Veoma bitno je i to da tokom sušenja ne dolazi do curenja soka iz plodova. Takođe, randman sušenja je povoljan, manji je od četiri, što znači da je u proseku za kilogram suve šljive potrebno manje od četiri kilograma sveže. Osušeni plodovi su tamne boje, prijatne arome, slatkog ukusa i bogati su polifenolima.

Sorta nada je dobro prilagođena agroekološkim uslovima naše zemlje.

– O tome svedoče i povratne informacije koje saradnici Instituta dobijaju od voćara koji su zasadili nadu i koji su nakon početnih iskustava zainteresovani za dodatno širenje ove sorte. Zasadi sorte nada nalaze se na teritoriji istočne Srbije, kao i u Šumadiji. Takođe, veoma pozitivna iskustva sa ovom sortom dolaze i iz ivanjičkog kraja, gde se ova sorta uspešno gaji na 800 m nadmorske visine. Slična iskustva dele i voćari sa severa Crne Gore. Vreme cvetanja ove sorte se može okarakterisati kao srednje kasno, što može biti značajno u godinama sa pojavom poznog mraza – zaključila je dr Ivana Glišić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Rano prorodi i redovno rađa

Nada je sorta šljive koja rano prorodi, a zatim redovno i dobro rađa. Zbog umerene bujnosti i odlika krošnje, laka je za gajenje i ne zahteva veliki utrošak radne snage. Plodovi su krupni, atraktivnog izgleda, visokog kvaliteta, dobre transportabilnosti i višenamenske upotrebne vrednosti. Pored uobičajene hranljivosti, sveži kao i sušeni plodovi ove sorte su bogati biološki akivnim jedinjenjima koja imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje čoveka.

Piše: Zorica Dragojević

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.