ŠUMSKO VOĆE BIOLOŠKI VREDNIJE ZA ČOVEKA
Voće je oduvek imalo važnu ulogu u ljudskoj ishrani. Obilje vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih materija, koje svaka voćna vrsta ima u različitim odnosima, organizam hrani i štiti od infekcija. Zahvaljujući velikoj količini organskih kiselina i mineralnih materija, plodovi voća najefikasniji su regulator pH vrednosti krvi koja je u ljudskoj rasi 7,2, i kada bi se poremetila, organizam bi izložila nepodnošljivim fiziološkim poremećajima.
Jasno je da nije svako voće podjednako važno za zdravlje čoveka, da mu nije svaki plod najbolji saveznik u raznim organskim procesima. Ali, nijedna voćna vrsta, pod uslovom da je plod zdrav, da nije počeo proces truljenja, da u njemu nema nerazgrađenih ostatatka pesticida, ne može da škodi našem zdravlju.
Najveće „fabrike“ vitamina C
Vredan voćni zalogaj je danas u tehnološki razvijenim društvima dragoceniji nego ikad ranije, jer ljudski organizam nikad nije bio izloženiji opasnostima koje potiču iz brojnih izvora zagađenja. Primer su izduvni gasovi motornih vozila, dim, prašina, radioaktivni nukleoidi, duvan, droga, rezidui iz pesticida… Voće ne samo što jača otpornost organizma, već odstranjuje i neutrališe otrovne materije koje se u njemu nakupljaju kao nusprodukti metabolizma.
Sa druge strane, voće je izvor prirodnog šećera glukoze, koja dospeva neposredno u krv i okrepljuje ljudski organizam, otklanjajući osećaj umora. Plodovi nekih voćaka deluju i kao odlično laksativno sredstvo, recimo šljive, dok drugi pektinima i taninima zaustavljaju dijareju.
Istraživanja su pokazala da veću biološku vrednost za ljudski organizam od gajenog ima samoniklo ili divlje, šumsko voće, čak i ako pripada istoj porodici i vrsti. Plodovi samoniklog voća su vrlo zdrava hrana visoke prehrambene i pre svega vitaminske vrednosti. Oni su „sunčeva hrana“, skladište hlorofila, vitamina, provitamina, raznih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja, auksina, bakteriostatičnih supstanci, belančevina, šećera i drugih ugljenih hidrata, masti i etarskih ulja, tanina i drugih prostih fenolnih jedinjenja, sluzi, gume, pektina, antocijanida i drugih materija, koje svaka posebno, i sve zajedno, imaju vrlo veliku važnost za pravilan rad svih organa ljudskog organizma. Od juna do kasne jeseni naše šume, polja, planine, doline reka i potoka puni su plodova koji se mogu jesti sirovi ili prerađeni. Ti naši beskrajni prirodni voćnjaci najveći su rudnici i najjeftinije fabrike askorbinske kiseline ili vitamina C. Divlje voće je znatno bogatije ovim vitaminom od plodova gajenih voćaka.
Najbogatiji izvori vitamina A
S obzirom na to da je vitamin C najčešće nestabilan, sveže šumsko voće ima veću C – vitaminsku vrednost od prerađenog, osušenog, konzervisanog ili odstojalog. Izuzetak čine plodovi šumskog voća sa kiselim sokom, na primer bobice pasjeg trna, čije prerađevine mogu duže vreme zadržati vrednost vitamina C, jer je taj vitamin stabilan u kiseloj sredini. Najbogatiji izvori vitamina C su šipurci, klapina nezrelih oraha, borovnica i brusnica, a značajne količine ovog vitamina sadrže i plodovi crvene ribizle, ogrozda, merale, žutike, crvene zove, jarebike…
Drugi po značaju vitamin koji se sreće u plodovima šumskog voća jeste karotin, ili karoten, provitamin koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Plodovi samoniklog voća čuvaju ga obično u pokožici crvenih i narandžastih bobica, a ponekad u njihovom mesu ili soku. Najbogatiji izvori karotina su plodovi: jarebike, pasjeg trna i šipurka, gloginje, mukinje, crvene zove.
Vitamini C i A su posebno značajni u ishrani savremenog čoveka, jer najnovija izučavanja ukazuju na njihovu izrazito zaštitnu ulogu od otrova savremene civilizacije. Tako, vitamin C zaštitno deluje protiv trovanja kadmijumom i štiti od kancerogenog delovanja nitrata u hrani, a vitamin A od azotnih oksida, ugljen-monoksida i drugih otrovnih materija iz vazduha i smoga. Oba vitamina neutralizuju toksično delovanje izduvnih gasova.
Finoća ukusa i osveženje
Organske kiseline daju šumskom voću, a posebno njegovim sokovima, prijatan osvežavajući ukus. Najčešće se sreću jabučna, limunska, vinska, ređe i manje mravlja, ćilibarna, salicilna, benzoeva i druge isparljive i neispravljive, slobodne, vezane i poluvezane kiseline. One daju finoću i osvežavajući ukus šumskom voću, draže creva na jače kretanje i tako izazivaju jaču peristatiku. Njih je najviše u plodovima ribizle, drena, višnje, džanarike, ogrozda, maline, borovnice, zove, šipurka. Pektini, materije koje omogućavaju želiranje voćnih prerađevina, takođe se skrivaju u šumskom voću. Najviše ih je u šumskim jabukama, oskoruši, brekinji, mukinji, glogu, divljoj kruški.
Piše: Svetlana Mujanović
